Pravosuđe više nije prepreka za EU

"Logično je da je EU dala pozitivnu ocenu trendova u reformi pravosudja i da više u dobijanju datuma nije prepreka ni reforma pravosudja niti borba protiv korupcije, tako da idemo dobrim putem", rekao je Cvijan, predsednik odbora Skupštine Srbije za zakonodavstvo i ustavna pitanja, na okruglom stolu "Prvosuđe - reforma, monitoring, rezultati"

Prema njegovim rečima, gradjani vide da su stvari u pravosudju krenule dobrim putem, da im je pravda bliža, i zato je plan vladajuće koalicije da nastavi da radi u ovom pravcu i dosadašnjim tempom.

Cvijan je podsetio da je u poslednjih deset meseci preduzeta živa zakonodavna aktivnost u procesu reforme pravosudja, i da su neki od zakona u toj oblasti, poput "Marijinog zakona" kojim se reguliše borba protiv pedofilije, čak jednoglasno usvojeni u parlamentu.

"Na veliku podršku domaće i medjunarodne javnosti naišlo je i to što su u praksu vraćena javna slušanja i rasprave o zakonima, i to što je Ministarstvo pravde pokazalo da ima sluha za sugestije javnosti", rekao je Cvijan.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je danas da je, što se tiče stanje u pravosudju, Srbija zaslužila da dobije datum za početak pregovora sa EU.

"Treba prekinuti sa tom mantrom da ćemo dobiti datum onda kada budemo popravili pravosudje. Naše pravosudje je u dovoljno dobrom stanju, a to je ono što omogućava datum pregovora", rekla je Boljević na okruglom stolu "Pravosudje - reforma, monitoring, rezultati" u Tanjugovom Pres centru.

Ona smatra da je stanje pravosudja u Srbiji čak bolje nego u nekim zemljama Evropske unije, ali da je reforma pravosudja u Srbiji ipak tek na početku i da je to dug proces.

Kada je došlo do promene vlasti, rekla je Boljević, i gradjani i sudije i tužioci i ljudi zaposleni u pravosudju su osećali ogromnu nadu da će se stvari promeniti na bolje jer je situacija u pravosudju bila "frapantno loša" posle tri takozvane reformske godine.

"Svi istupi ministra pravde su bili takvi da bi praktično svako od nas i sudija i tužilaca mogao da ih potpiše jer je govorio ono što smo mislili. Po našem mišljenju je bilo neophodno da popišemo šta u odnosu na strategiju iz 2006. godine nije ostvareno i zašto i šta su te tri reformske godine donele od problema i zašto", navela je Boljević.

Ona je dodala da je "prvo razočarenje" što je Ministarstvo pravde reklo da je nemoguće dirati u članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, iako je je Društvo sudija u avgustu dostavilo predloge kako je moguće pokrenuti postupak opoziva tih članova.

Drugi problem je, kako tvrdi, što u pravosudju, iako se vratilo oko 500 od više od 800 neizabranih sudija, i dalje vlada velika neizvesnost.

Prema njenim rečima, treći veliki je izazov je set pravosudnih zakona, jer se, iako je bilo neophodno povećanje broja sudova, stvara situacija da sudije mogu da se premeste iz Subotice u Vranje ili iz apelacionog u osnovni sud i to bez njihove saglasnosti i unapred utvrdjenih kriterijuma što, kako tvrdi, ugrožava nezavisnost pravosudja.

"Mislimo da se treba više koncentrisati na to kako pojačati nezavisnost sudstva", zaključila je Boljević.

(Izvor: B92 )