Rezervisti pred Evropskim sudom

Prvostepena presuda tog suda, kojom je predstavka bila delimično usvojena, poništena je u februaru.

Sud je usvojio žlabu Srbije, odnosno njen zahtev za upućivanje predmeta na Veliko veće koji se podnosi ukoliko se radi o predmetu koji je od opšteg značaja ili je od značaja za praksu Evropskog suda.

Zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Slavoljub Carić objašnjava da je žalbu Srbije usvojio petočlani panel kojim je predsedavao predsednik Evrospkog suda, što, kako je objasnio, znači da je presuda koja je doneta u slučaju rezervista prošlog avgusta - Vučković plus 29 drugih - u februaru 2013. stavljena van snage. Nakon toga, obe strane su sudu su do 15. marta morale da dostave svoje argumente u pisanoj formi, a koji će sutra biti predstavljeni na javnoj raspravi pred Velikim većem od 17 članova.

Srbija je, prema Carićevim rečima, priložila četiri prigovora koji se tiču prihvatljivosti predstavke rezervista, jer najpre smatra da Ervopski sud nije stvarno nadležan da o njoj raspravlja.
Sledeći prigovor se odnosi na činjenicu da podnosioci predstavke nisu najpre iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima, potom da nisu obavestili sud da su im dnevnice isplaćene, iz čega sledi i četvrti prigovor a to je da nemaju "stav" tužioca. Ove prigovore i druge argumente predstavnici Srbije će sutra izložiti usmeno, nakon što rezervisti predstave svoje, a potom će obe strane odgovarati na pitanja suda, kao i na međusobna pitanja.

Presuda Velikog veća biće doneta naknadno u pisanoj formi, a dosadašnje iskustvo pokazuje da ona može biti istovetna kao prvostepena odluka (malog) sedmočlanog veća, zatim da Veliko veće može malo da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrditi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava.

"Republika Srbija međutim, nezavisno od odluke Evropskog suda, može da rešava pitanje rezervista i isplate tih ratnih dnevnica ukoliko postoji dobra volja da se to pitanje reši, a svakako bi trebalo da postoji dobra volja", naglasio je Carić.

Prvostepenom presudom koja je stavljena van snage u slučaju Vučković i drugi utvrđeno je da član 6 Evropske konvencije o neujednačenoj praksi suda i pravo na pravčno suđenje nije povređeno, ali da je povređen član 1 Protokola 1 - pravo na imovinu u vezi sa diskriminacijom.
Evrospki sud je u osporenoj presudi našao da je došlo do diskriminacije u slučaju rezervista time što je odluka Vlade bila doneta samo u odnosu na rezerviste iz određenih opština. Drugima, Sud nije dosudio nikakvu naknadu, ali je državu obavezao da šest meseci po pravosnažnosti presude reguliše pitanje svih rezervista na jednoobrazan način i da predloži neke mere kako bi se pitanje rešilo.

Kako je Tanjugu ranije rekao predsednik Saveza udruženja boraca 90-99. godine Dušan Nikolić, procenjuje se da će ta presuda obuhvatiti preko 100.000 veterana, jer samo taj savez okuplja oko 140.000 nekadašnjih boraca.

(Izvor: B92 )