Kako su ubili Brisa Tatona: Ajmo braćo, danas gazimo Francuze!
"Blic” će u nastavcima prenosi nepoznate detalje iz sudskog procesa protiv ubica navijača iz Francuske
Nove odredbe tako će odbrani omogućiti da direktno Vrhovnom kasacionom sudu uputi zahtev za zaštitu zakonitosti za ponavljanje postupka i da tako zaobiđe Republičko javno tužilaštvo koje bi ovaj zahtev odbilo.
Foto: Beta
“Blic”, ekskluzivno, prenosi delove presude po kojoj je unapred smišljen i detaljno organizovan napad, kao i brutalno ubistvo, dokazan na osnovu izjava svedoka, materijalnih dokaza, uz pomoć nalaza i mišljenja veštaka, pa do najsuptilnijih forenzičkih metoda i DNK analiza.
Od posledica batinanja preminuo je 12 dana kasnije u bolnici Organizatori zločina Đorđe Prelić (u Španiji čeka izručenje) i Dejan Puzigaća, kao i 12 huligana osuđeni su ukupno na 240 godina zatvora.
Slučaj Taton je u Višem sudu u Beogradu zbog žalbi advokata odbrane
Mirni gosti
Centar Beograda, Obilićev venac. Dana 17. septembra 2009, oko 17 časova. Svedoci tokom suđenja opisuju: "Napad brz, brutalan!"
Tokom postupka utvrđeno: Mladi Francuzi sedeli su mirno u bašti kafića, bez navijačkih obeležja. Nisu bili ni bučni. Dolazili su svakodnevno dva-tri dana pre utakmice Partizan - Tuluz. Zaposleni su mislili da su turisti u obilasku Beograda.
Bašta kafića. Svedok: U jednom momentu, začuo se topovski udar. Pored svedoka A1 sede dvojica mladića. Čuje: ”Brate, ajmo! Počelo je!” Deset do 15 mladića opkoljavaju momke koji sede. Čuje: Lomljava stakla... Prvo što vidi: “Momku koji sedi nabijaju baklju u lice”.
Drugi svedok Filip Sebe uspeo je da pobegne huliganima, spasavaju ga prolaznici, sakrivaju u gepeku automobila.
On govori: “Bakljom mi pali kosu. Pokušavam da ugasim vatru, peče!" Dobija udarce... Kaže: "Bežim, jure me njih četiri-pet..."
Taton nije uspeo da pobegne.
Foto: Beta
Udarci, gaženje...
Sud je na osnovu utvrđenih činjenica pouzdano zaključio: Taton je sedeo u bašti “Ajriš paba”. Zadobio je snažan udarac od kojeg je ispao iz bašte lokala, pao na tri do četiri metra od stepeništa. Tu je ostao da leži, zaklanjajući rukom lice, štiteći se od udaraca napadača, a drugom se podupirao i pokušao da ustane. Nije mogao. Udarali su ga bejzbol palicama. Rukama. Šutirali u glavu, telo. Gađali inventarom kafića.
Sud je imao i sve SMS-ove i listinge telefonskih razgovora koje su okrivljeni huligani razmenjivali međusobno pre i posle napada na Tatona. Njihove razgovore je registrovalo nekoliko baznih stanica u centru grada, što je i jedan od dokaza kako su se huligani kretali.
- Dejan Puzigaća (sve je počelo od njega) je poslao 17. septembra 2009. u ranim jutarnjim satima SMS Ivanu Grkoviću: “Ajde, grobari, budite se. Vreme je za ustajanje, tu su neki Francuzi, namirisao ih je moj ortak”.
- Ivan Grković (10.31 sat) Jovanu Karbiću: „Budite spremni, Francuzi su po gradu, obavesti Belića, Miću i Takija“
- Jovan Karbić (12.41) Stefanu Veličkoviću, Milanu Tarlaću, Milanu Vujoviću: “Budite spremni danas, Francuzi su po gradu, tako mi je Ivan rekao, ne znam nikakve detalje više”.
- Stefan Veličković Jovanu Karbiću: “Ja sam trenutno u centru grada u Knezu i nikoga nisam video za sada”.
Vukli su ga po platou Obilićevog venca dok je bio u ležećem položaju. Vukli i gurali dok se nalazio na nogama, na šta ukazuju brazde na đonu patika. Zatim - odguravaju ga. Snažno guraju na šipke ograde platoa i stepeništa, zatim ga i namerno bacili preko ograde stepeništa.
Činjenice potvrđuju čak i odbrane okrivljenih, a jedan od njih Vladimir Bošković navodi:
"Milan Tarlać, pre nego što je došao kod mene da prespava rekao je da su nekog Francuza navijači Partizana bacili sa zgrade ili garaže."
Molio za život
Taton je studirao prava. Bio je sportista od malih nogu. Kada je počeo da radi, prestao je da igra fudbal i bavio se trčanjem. Nije bio incidentna ličnost. Nikada nije imao problema sa policijom. Čuo je da je Partizan odlična ekipa, a želeo je i da turistički obiđe srpsku prestonicu. Zato je krenuo dva dana ranije pre utakmice.
Bio je član udruženja koje se bori protiv određenih bolesti. U rodni Tuluz je trebalo da se vrati “u subotu jer je sutradan, kao atletičar, trebalo da trči maraton”.
Na sudu utvrđene činjenice govore: Huligani se ne obaziru što Taton dok leži na platou i vrišti od bolova, zapomaže, moli ih da ga ne tuku, što su očigledno čuli jer su to i naveli u svojim odbranama, a što samo govori o njegovom strahu, bolu i o tome koliko ga je surovo premlatilo više osoba.
Oni su pritom neosetljivi za njegove patnje, bolove, neosetljivi su što ih moli da prestanu da ga tuku, što plače, jauče, urla i govori “stop”. I nastavljaju i pored toga, svi da ga tuku, a bez ikakvog povoda, radi samoisticanja.
Njihova bezobzirnost se ogleda u brojnim povredama koje su mu nanete premlaćivanjem, a posebno u njegovom bacanju sa visine od 4,28 metara sa ograde stepeništa, što posmatra nekoliko desetina ljudi, i iako je očigledno povređen. Sve je za posledicu imalo njegovu smrt.
(Izvor: Blic )