CINS: Tončev je imao kontakte sa bar pet pripadnika kriminalnih grupa

Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS) dobili su pristup izveštaju koji je procurio iz BIA-e, pod nazivom „Informacija o aktivnostima i kontaktima Ivice Tončeva“ – sastavljenom sredinom 2012. godine.

Prema internom izveštaju Bezbedonosno Informativne Agencije (BIA), veze Tončeva sa mafijom bile su poznate i premijeru. Diplomate nekoliko važnih država su premijeru Dačiću izrazile nezadovoljstvo zbog Tončevljevog imenovanja. Uprkos tome, Ivica Tončev je dobijao veću moć i nove odgovornosti, piše CINS.

Nije jasno zbog čega je izveštaj sastavljen i u koje svrhe je korišćen. Nijedan izvor CINS-a nije želeo zvanično da potvrdi verodostojnost izveštaja, što je uobičajeno kada se radi o dokumentima obaveštajnih službi, ali ga niko nije ni osporio.

Izveštaj BIA, prema pisanju CINS-a oslikava Tončeva kao čoveka koji je ima dugogodišnje veze sa podzemljem u Austriji i Srbiji. Dokument navodi da se Tončev susretao sa najmanje pet uticajnih osoba iz sveta organizovanog kriminala, uglavnom nakon što je postao službenik Vlade.

Tončev je tokom četvoročasovnog razgovora sa novinarima OCCRP/CINS poricao da ima veze sa organizovanim kriminalom, kako je to navedeno u izveštaju BIA-e. Priznao je neke susrete, ali je za većinu rekao da nije znao da su kriminalci, a za ostale to nije ni potvrdio ni porekao.

Poznati crnogorski mafijaš

U februaru ove godine OCCRP/CINS su otkrili da je Tončev bio poslovni partner crnogorskom kriminalcu Branislavu Šaranoviću u austrijskoj firmi „Fil-Šar“. Ova veza se ne spominje u izveštaju BIA. Šaranović je u policijskim krugovima bio dobro poznat kao važan član crnogorske mafije i dovodili su ga u vezu sa „Grupom Amerika“, međunarodnom organizacijom koja je krijumčarila kokain. Nakon što je pobegao iz zatvora u Nemačkoj i postao vlasnik kazina u Beogradu, Šaranović se redovno sastajao sa kriminalcima, ali CINS/OCCRP nisu mogli da pronađu dokaze da je bio i lično uključen u kriminalne aktivnosti. Ubijen je automatskim oružjem u Beogradu 2009. godine, kada su ga nepoznati napadači izrešetali ispred zgrade u kojoj je živeo.

Sumnjiv poslovni partner

Tončev je u januaru 1997. godine osnovao građevinsku kompaniju pod nazivom „O.T.O.“ u Beču. Godinu dana kasnije, partner u firmi je postao Milutin Marković, piše CINS.

Prema obaveštajnom dokumentu, Marković je povezan sa međunarodnom trgovinom drogom i dovodi se u vezu sa narko šefom Dragoslavom Kosmajcem. Ovo su potvrdila dva izvora iz policije.

„Tokom maja 2010. godine, registrovani su kontakti Tončeva sa Milutinom Markovićem, zvanim Puta, licem uključenim u međunarodni lanac ilegalne trgovine narkoticima, inače bliskom vezom Dragoslava Kosmajca“, navodi se u izveštaju. U tom trenutku, Tončev je bio savetnik za evropske integracije Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova.

Kosmajac je, prema izveštajima policije, sudskim svedočenjima i policijskim izvorima, navodno bio jedan od najvećih krijumčara kokaina u Srbiji i Zapadnoj Evropi, ali CINS/OCCRP nisu mogli pronaći dokaze da je ikada bio uhapšen ili optužen u Srbiji.

Prema Beloj knjizi o organizovanom kriminalu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz 2001. godine „Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu“, ali se bavi i trgovinom heroinom iz Turske, Bugarske i Makedonije u Evropu. On „sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove“, navodi se u izveštaju.

Veza sa Šarićevim klanom

Prema izveštaju BIA-e, Tončev se 2009. godine sastao i sa Rodoljubom Radulovićem, važnim članom narko bande Darka Šarića, koji je navodno uključen u međunarodnu trgovinu kokainom iz Južne Amerike u Evropu. Sredinom 2012. godine OCCRP/CINS su objavili serijal priča o Raduloviću kojim su otkrili njegovu ulogu u međunarodnoj trgovini drogom (priče možete pročitati ovde). Obaveštajni dokumenti Britanske agencije SOCA koje su objavili OCCRP/CINS identifikuju Radulovića i Šarića kao vođe kartela koji je 2009. godine planirao da prokrijumčari tonu kokaina na brodovima koji su transportovali cement i šećer. U oktobru 2012. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optužnicu protiv Radulovića zbog toga što je u aprilu 2009. godine, navodno, učestvovao u švercu 1,8 tona kokaina, skrivenog u soji, iz Južne Amerike u Evropu. Od tada mu se gubi trag.

Obaveštajni izveštaj pokazuje da su se Tončev i Radulović sastali istog tog aprila kada se brodom prevozila soja „obogaćena“ drogom. Sastali su se u otmenom beogradskom hotelu Hajat – gde je Tončev redovan posetilac.

Sastanku su prisustvovali i Radulovićev sin Đorđe i italijanski biznismen po imenu Andrea Bartolaci. U izveštaju se navodi da su razgovarali o „realizaciji izvesnog poslovnog aranžmana u vrednosti od oko 2 miliona evra” na području opštine Surdulica – Tončevljevog rodnog grada. U izveštaju se ne navodi konkretno o kakvoj vrsti posla su razgovarali.

Bartolaci i Tončev su, u intervjuu za OCCRP/CINS, potvrdili sastanak i obojica kažu da se razgovor odnosio na energetsko poslovanje.

Bartolaci je novinarima rekao da je on konsultant za poslovanje sa energijom vetra i da su ljudi sa kojima se sastao bili potencijalni ulagači: „Tražili su da im objasnim regulativu i kako se posao vodi“, rekao je Bartolaci. Nije se setio imena ljudi sa sastanka u Hajatu.

Tončev je rekao novinarima da se ne seća kako ga je Radulović kontaktirao – direktno na njegov telefon ili preko kabineta – ali da se sastao sa njim samo tada i nikada više.

Rekao je da nije znao da je Radulović imao ikakve veze sa drogom, niti da ga to interesuje. „Ja ću se videti sa svakim ko želi da investira u Srbiju, sa svakim“, kaže Tončev.

Tončev je rekao da je sastanak bio kratak jer on nije bio prava osoba za taj razgovor. „Uputio sam ih na (resornog) ministra“, rekao je Tončev. “Onda sam, kurtoazno, ostao sa njima još pet minuta na kafi i otišao.”

Tončev je izjavio da BIA zna za sastanak jer je došla do video snimka hotelskih sigurnosnih kamera. Policijski izvori su nam potvrdili postojanje video snimka i rekli da je deo šire istrage veza Šarićeve grupe sa političarima, koju predvodi Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. Ni Dačić ni Tončev do danas nisu pozvani da daju izjave povodom njihovih sastanaka sa Radulovićem.

Stari prijatelj

U obaveštajnom izveštaju se takođe navodi da je Tončev dugogodišnji prijatelj Nenada Milenkovića – koga je policija uhapsila zbog sumnje da je trgovao heroinom, ali koji nikada za to nije optužen.

Poternica za Milenkovićem je izdata maja 2003. godine tokom operacije „Sablja“. Uhapšen je u Bugarskoj u julu 2003. i izručen Srbiji sledeće godine, ali optužnica protiv njega nije podignuta.

U izveštaju se navodi da su Tončev i Milenković dugogodišnji prijatelji i da su se redovno sastajali u Beogradu i Surdulici, uključujući i kućne posete, i nakon što je Tončev imenovan za savetnika. Policijski izvor je potvrdio njihovu vezu OCCRP/CINS-u.

Tončev nam je, međutim, rekao da je Milenković njegov poznanik iz rodnog mesta, da ga zna samo površno, ali da nisu prijatelji: „Poznajem ga iz Surdulice, a ne iz Beograda. U Surdulici ne postoji ko mene ne zna, to je malo mesto… Ja nikada nisam sedeo s Milenkovićem. Ni u kafiću.”

Popularni mafijaš

Novinari OCCRP/CINS-a su došli do fotografije na kojoj čuveni kriminalac Boris Petkov grli mladog Tončeva. Petkov, poznat kao „Bugarin“, bio je jedan od najpoznatijih kriminalaca u Srbiji i rođen je u okolini Tončevljevog rodnog mesta.

Prema navodima Bele knjige, Petkov je bio jedan od krupnijih krijumčara heroina iz Turske i Bugarske u zemlje Evropske Unije i imao je bliske veze sa kriminalnim grupama u Kragujevcu i Leskovcu.

Tončev je rekao da je ta fotografija iz vremena kada je bio tinejdžer, pre nego što se preselio u Austriju. Rekao je da je poznavao Petkova, jer su iz istog kraja.

„Svi su bili jaki kriminalci devedesetih”, rekao je Tončev. “To je samo jedna slika. Pa šta?”

U izveštaju BIA-e postoje i tvrdnje da se Tončev sastajao i bio u kontaktu sa drugim osobama iz kriminogene sredine, ali izvori sa kojima su razgovarali novinari OCCRP/CINS nisu mogli da potvrde te slučajeve.

Dačića upozoravale strane ambasade

U obaveštajnom izveštaju se navodi da je Tončev Nebojši Ćiriću, tadašnjem državnom sekretaru u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, pretio upotrebivši izraz da mogu da mu se dogode „neke ružne stvari“ ukoliko bude otežavao privatizaciju pojedinih preduzeća za koje su zainteresovani Tončevljevi prijatelji.

Izvor iz bivše Vlade nam je potvrdio ovaj navod izveštaja, rekavši da je do pretnje došlo na sastanku u beogradskom restoranu Franš u septembru 2009. godine. Ćirić se žalio svojim pretpostavljenima i problem je rešen. On nije želeo da za CINS/OCCRP da komentar u vezi sa ovim incidentom. Tončev je porekao pretnje i rekao da ga je Ćirić pogrešno razumeo.

„Možda se žalio da je bio viši ton, ali nikakva pretnja nije bila”, kaže Tončev. “Ko sam ja da mu pretim?“

Pored ovog događaja, Dačića je nekoliko diplomata upozorilo o navodnim Tončevljevim kriminalnim vezama pre nego što ga je drugi put postavio za savetnika, nakon izbora 2012. godine – navodi se u izveštaju. Ovo je takođe potvrdilo nekoliko izvora.

Celokupni izveštaj CINS-a pročitajte OVDE

(Izvor: CINS )