Čok ili silikon: život posle Farme - kako to tužno zvuči

“Ja sam Bošnjakinja a glasala sam za Staniju...“

Nemoj dalje molim te. Em je besmisleno em ti je izbor idiotski.

„Memo, znamo da ti je punac vlasnik Pink BiH...“

Stop. I teorijama zavere i šovinizmu i glupostima svih vrsta. Kičaste manifestacije poput Eurosonga ili još neukusniji televizijski sadržaji kakva je, na Balkanu, recimo „Farma“ savršen su kanal za iživljavanje nacionalne netrpeljivosti koja je iz diplomtskih odnosa, makar formalno, proterana. Državnici se pozdravljaju, stiskaju ruke i poziraju sa ušećerenim osmesima dok na internetu sirotinja raja ratuje punom parom. Gologuza starleta koja u poslednjim nedeljama tog istog rijalitija više ni sama sebe nije mogla da pohvata u lažima i manipulacijama što je taman kol'ko treba da bi se u Srbiji postalo "moralnim pobednikom" ili podjednako dvolični slikar, zajebant, klovn koji mora da hrani svinje u TV šou ne bi li prodao koje ulje na platnu? Po uzoru na Dega, reče pre neki dan.

Ako su to ličnosti oko kojih će komšije, pa makar živele i u Donjim Prtopopincima, a kamoli region odnosno regija, da polemišu, diskutuju i hvataju se za gušu onda je sve ovo zaista samo jedna velika farma kojoj ne trebaju ni nekorumpirane institucije ni odgovorne vlade već samo jedan gigantski TV ekran krcat guzicama, sisama, žvalavim razjapljenim ustima, lažnim ljubavima i seksom u oboru.

Izvinite, ko je Stanija?

Starleta, poslednje "dostignuće" savremenih medija, ufitovano “meso” za popunjavanje opustele javne scene, čedo redizajniranih vrednosti devedesetih. Evolucija sponzoruše u miks silikona i "završenog faksa". Turbo etika i estetika.

Devedesete su imale sponzorušu, devojku iz predgrađa o čijem životu, zahvaljujući turbo-folk baladama, znamo sve. Njene ambicije nisu išle dalje od uživanja u širokim plećima i još širem novčaniku problematičnog momka sa asfalta koji je takođe dolazio sa margine.

Za razliku od sponzoruše, orijentisane isključivo na “kapital”, za starletu novac ne znači tako mnogo ukoliko nije povezan sa slavom ili barem medijskom prepoznatljivošću. Jer, i u Srbiju, kao i ceo region, starlete su stigle u paketu sa rijaliti šou programima, sa demokratizovanim medijima koji su naprasno postali zainteresovani za život običnih ljudi. Hrleći da po cenu života i smrti stignu na kastinge za sve i svašta, curice iz svih nekada zbratimljenih republika, prepoznale su svoju šansu.

Za njih je zamalo-pa-zvezda dovoljno, jer garantuje prisutnost koja, čak i kada je svedena na poluanonimnost, povećava mogućnosti. Uostalom Stanija je na toj istoj “Farmi” uvredila ekipu zaboravljenih pevaljki kada je izjavila da zauzima mnogo više medijskog prostora od njih. Nažalost, rekla je istinu. To ne znači da nam treba više Vesne Rivas, daleko joj lepa kuća, ali – to smo nekako mi. Mi to papamo. Svakodnevno.

S druge strane, ko je Memo?

Zabavljač a zapravo slikar koji populariše svoje stvaranje preko rijalitija. Forsrao je imidž predstavnika raje i “impresionirao” plesom za koju mu u prometnoj gradskoj ulici ne bi stavili ni dinar u šešir. Taktičar, muška tračara, seronja koji je skupljao poene iživljavajući se na Ekremu Jevriću jer od njega nije teže biti lepši i pametniji. Ma dasa!

“Farmu” je, po statistikama, pratilo starije stanovništvo. Mlađi su više na “Bratu”. Tu leži objašnjenje uspeha anonimne Radojke koja je mesila hleb, pričala narodnim jezikom i rmbala od jutra do sutra. Autentična slika i prilika tradicionalne domaćice. Ne zna sva slova, ali samo je pitajte o slatkom ili kiselom testu. Jasno je zbog čega se baš ona dopala gledaocima južnije od Obrenovca. U njoj su se i prepoznali. Kao u onoj Mariji što reklamira Bonux. Zajeb je u tome što oni manje “ulažu” u glasove jer se žive na hlebu, vodi i “Farmi”. Mlađa publika ne žali SMS-ove sa svojih galaksija i ajfonova podržavajući Staniju čiji život žele da žive.

Realno – cura nije uradila ništa a Srbija joj je dozvolila da postane “neko”. Može li se zamisliti idealnija situacija? Samo se svucite. I preznojite u teretani odnosno ubedite kevu da digne kredit za plastičara ako već dečko nema. Onda se igrajte ljubavne priče. Svaka šara po dva momka vara. Trudite se da budete neshvaćeni, izvedeni na giljotinu obih koji vam zavide. Uvek govorite "iskreno" a pre nego što bilo šta kažete pitajte - "Hoćeš iskreno?"

Što se pobednika tiče, Bosna je ozbiljno shvatila stvar i slikar je konačno našao mecenu. Simbolično, u vidu nagrade dovoljne da renovira atelje i napravi izložbu.

Sad, ako je sve ovo povod za ratovanje po portalima i prosejavanje mržnje kojoj nikako da istekne rok trajanja - onda ratujte! Možda je i greota da ništa ne ostane posle "Farme" na kojoj preživesmo skoro trećinu godine spaseni od sopstvenog života.

Čok ili silikon? Ma mrak bre.