Vidimo se na Tvrđavi!

Tako je i večeras. Naravno da su se sve pripreme za festival za koji se znalo da se ide već 2 meseca, svele na poslednjih 2 dana. Da li ići autobusom, koji će biti toliko pun da gotovo sigurno neće biti mesta da svi sednu, pa kao prošle godine sedeti na stepenicama? Ili možda ići vozom, iz kog se sećam da su 2006. godine, kada sam na ovaj način poslednji put išao, bukvalno ispadali ljudi. Ali bilo je toliko prokleto zabavno... Moguće je i da uleti neko prazno mesto u kolima koje će me poštedeti guranja po prevozima bilo koje vrste. Šta spakovati za tih 5 dana od odeće, obuće, veša, kozmetike... Jebeš to - ponovo ću videti sve divne ljude iz grada u koji idem, a koje nemam prilike toliko često da viđam. Opet ću sretati ljude iz svog grada koje nisam video mesecima. Opet ću, nadam se, provesti pet dana u pokretu i uživati u tome.

Čak ni priče o tome kako je festival loš i kako ljudima nešto odjednom ne odgovaraju izvođači i kako će se ugasiti, na mene nemaju preteranog uticaja. Jer, iskreno – ja retko idem zbog nekih posebnih izvođača. Idem jer je to festival. Idem jer volim gužvu i atmosferu i nasmejane (podosta pijane) ljude.

Volim da se šetkam od stejdža do stejdža i slušam muziku koju nisam slušao pre i koja mi se dopada. Volim što svako veče upoznam barem dvadesetoro ljudi koje neću videti više nikada, ali sa kojima razmenim neki osmeh, podelim priču, neki dobar track ili trenutak na žurci. Volim dočekivanje prvih zraka sunca okružen hiljadama objektivno raspadnutih od umora ljudi, koji i dalje ne posustaju.

Volim da pojedem to pecivo i popijem voćni jogurt u 5 ujutru na putu do stana u kojem ću odmarati pre nego što sutradan ponovo odem u grad pa na Tvrđavu. Ne mogu reći da volim spiranje od prašine i kaljuge koje mora da usledi nakon povratka, ali, hej – čak i taj odvratni deo je nerazdvojni element cele priče i atmosfere.

S obzirom na to da je sada 01:15 sati, ja bih mogao lagano da spakujem stvari u torbu, prebacim muziku na lap-top, pogledam seriju i spremim se za spavanje. Nemam pojma ni kakvo će vreme biti sutra, koji je kurs evra, da li se nešto drastično menja na međunarodnopolitičkom planu i kojoj starleti su ponovo „slučajno“ ispadale sise na televiziji i iskreno, zabole me. Sutra počinje EXIT i vidimo se na Tvrđavi u divnom Novom Sadu.