Mišković 83 puta opasniji od Joce Amsterdama
Računica proizilazi iz postupaka sudova u Srbiji: Miškoviću nije prihvaćeno jemstvo u visini od 25 miliona evra, koliko je i visina ukupne štete koju mu optužnica stavlja na teret, pa je već osmi mesec pritvorenik, a Jocić je svojevremeno, u prethodnom sudskom postupku, pušten na slobodu za 300.000 evra.
Na odluke suda utiču i faktori mimo zakona, pre svega politički, smatraju pravni stručnjaci.
"Jemstvo sigurno nije izuzeto od uticaja politike", kaže profesor krivičnog procesnog prava Božidar Banović na kragujevačkom Pravnom fakultetu i Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
Kriminolog dr Dobrivoje Radovanović takođe ističe da jemstvo treba da se određuje u skladu s procenom opasnosti od bekstva, ali da u Srbiji nije uvek tako, već postoji očit uticaj politike.
"Ukoliko bekstvo okrivljenog može lako da se spreči, jedini razlog zašto se nekima odobrava jemstvo, a nekima ne, očito je političke prirode. U praksi to se predstavlja kao bojazan od uznemirenja javnosti, što je izrazito glupo objašnjenje", kaže Radovanović.
On napominje da su pritvori u Srbiji najčešće odmazda političara koji vode državu.
"Teško je dokazivo da je, na primer, stepen opasnosti od bekstva kod Sretena Jocića, poznatog kao Joca Amsterdam, 80 puta manji nego kod Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte“, kome je jemstvo odbijeno. Očito da je sudovima glavni razlog za odbijanje ili prihvatanje jemstva raspoloženje vodećih političara", navodi profesor Radovanović.
Opširnije možete pročitati ovde.
Izvor: Blic