Kako prepoznati dom skorojevića?

Pitanje je samo na prvi pogled bezazleno ali pođimo od samog određenja ovog pojma i njegovih brojnih sinonima. Ko su skorojevići, odnosno novobogataši ili „nouveau rich“ kako ih često nazivaju koristeći sintagmu na francuskom jeziku?

Da bi se danas dospelo u ovu na globalnom nivou veoma rasprostranjenu klasu, koja u svakoj sredini, očekivano, poprima određena lokalna obeležja, preduslov je novac. Nekada, u svetu strogo hijerahizovanom po poreklu, titualama i pedigreu, skorojevići ili parveni (ponovo francuski koren od glagola parvenir što znači „doći“ ili „stići“) bio je onaj koji je zahvaljujući stečenom bogatstvu uspevao da popravi svoj društveni položaj. Sa aspekta kraljevskih porodica tog doba, Napoleon III je, uprkos svojoj istorijskoj ulozi, bio samo „parveni“ s obzirom na korzikansko poreklo porodice Bonaparta.

„JA SAM ONO ŠTO IMAM!“

Danas, skorojevići su nova elita sveta koja se od autentične visoke klase prvenstveno razlikuje nedostatkom obrazovanja, erudicije, načinom života i interesovanjima. Ukoliko bismo o novobogatašima uopšte mogli da govorimo kao o eliti, oni bi onda bili isključivo finansijska elita zbog čega se najčešće i dokazuju na terenu potrošnje vođeni devizom „ja sam ono što imam“. To što imaju, logičnim sledom stvari, smatraju bezvrednim ukoliko ga ne obnarode i ne učine javnim. Tako je nastala sintagma „statusni simbol“ kao znak raspoznavanja u novom vremenu a neumereno kićenje statusnim simbolima neizostavna je karakteristika skorojevića.

Nije isključeno da će se u njihovom domu naći brojni vredni i autentični komadi. Skorojević za razliku od čoveka masovne kulture ili kić čoveka mnogo polaže na unikatnost i stvarnu vrednost ali isključivo zbog toga da bi mogao da se pohvali da je ima. Istina je da se suštinskim značenjem umetničkog dela koje je priuštio sebi bavi isto onoliko koliko i kič čovek reprodukcijom okačenom na zidu svoje dnevne sobe.

SVE JE TU OSIM STILA

Odusustvo jedinstvenog koncepta i stilskog sklada otkriva dom skorojevića i pre nego što ga upoznate. Tu ima svega, ali nema dijaloga, ideje, celine i doslednosti.Osnovni motiv, preslikan u takve životne prostore, jeste imati što više i što skuplje. Nedostatak ukusa i stilskog integriteta ponekad otkrivaju i sasvim sitni detalji koji se nepažnjom provuku kao i ono što reprezentuje životne navike ukućana. Skorojevići neće propustiti priliku da angažuju stručno lice, enterijeristu ili arhitektu, i u tom slučaju stilske greške mogu biti eliminisane. Tek će detalji, od štampe koja stoji na stolu do najsitnije dekoracije, razbiti ovu iluziju.

Snobovi su, kao vrsta ljudi, bliski skorojevićima ali se sa njima ne mogu sasvim poistovetiti. „Snobu je od suštinske važnosti izdvajanje iz prosečnosti“ objašnjava kulturolog Sreten Petrović što je sasvim u skladu sa udžbeničkom definicijom snobizma. Snob ljude oko sebe smatra inferiornim a razlog na osnovu kojeg to čini daje nekoliko tipova snobizma.

Intelektualni snob manje vrednim smatra osobe skromnijeg obrazovanja, onaj kome je poreklo adut za iluziju o sopstvenoj ekskluzivnosti superiorno će se odnositi prema onima kojima to isto nedostaje. Kod finansijskog snobizma postavka je sasvim jasna.

SNOBOVSKA KVAZI KREATIVNOST

Da bi potvrdio svoj status „izabranog“ i „posebnog“ on je pre svega zainteresovan za novo, drugačije, atipično, nerazumljivo. Snob aplaudira i onda kada ne razume to čemu aplaudira. Za razliku od skorojevića nije orijentisan samo na posedovanje i bogastvo, naprotiv, mnogo je snobizma u kulturnim krugovima čiji pripadnici ponekad i „preziru materijalno“ ali interes za ono čemu se dive sasvim je lažan. Snobu nedostaje kritički stav kao što skorojeviću nedostaju ukus i stil. Stoga je dom snobova prepoznatljiv po njihovim lažnim interesovanjima. Tu će neretko biti mnogo „kreativnog nereda“ ili „stvaralačkog haosa“, pomodne literature, otvorenih laptopova i tableta, odeće, u svakom trenutku aktiviranih društvenih mreža. Zbog toga skorojevići preferiraju vile ili „stanove salonce“ a snobovi „loftove“ ili „studije“.

Samim tim, postoje i tačke u kojima se dodiruju. Neretko su prepoznatljivi i po opsesivnoj vezanosti za najaktuelnije trendove, diktate vremena i „must have“ ideologiju. Tapacirani inovativnim gedžetima i dizajnarnom garederobom oni se u mnogo čemu poklapaju. Pokušajmo da damo primer.

Na društvenom „dešavanju“ koje podrazumeva obavezno prisustvo i za jednu i za drugu sortu, skorojević će u svom odevanju spojiti zvučne brendove sa što krupnim natpisima, intelektualni snob odeću andergraund dizajnera ili neki substil poput hipsterskog a snob koji drži isključivo do svog društvenog statusa i moći neće propustiti da „prošeta“ model poslednje kolekcije nekoga čije ime zna ceo svet.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.