Nesanica i bunilo zbog besparice
I jedni i drugi, tvrde stručnjaci, razlog za to treba da potraže u svom psihofizičkom zdravlju i životnim navikama. Jer, i nesanice i hronična pospanost mogu da budu posledica kako organskih, tako i mentalnih poremećaja, ali su, mnogo češće, samo „danak“ pogrešnog stila života: kasnih izlazaka, gledanja TV programa ili, što je sve masovnije, sedenja ispred kompjutera do duboko u noć. Međutim, i oni koji ne žive po ovom klišeu često ne mogu da utonu u san „kao bebe“, nego se satima prevrću u krevetu i sekiraju zbog besparice, posla, neizvesnosti, porodičnih problema... Drugi, opet, od problema beže u san, pa kada im okolnosti dozvoljavaju, prespavaju čitav dan.
Iako je vreme potrebno da se nečiji organizam oporavi od dnevnih aktivnosti i pripremi za nove, stručnjaci tvrde da je sve ispod šest i po sati spavanja premalo, a sve preko deset - previše.
„Smatra se da je za dobar noćni oporavak najvećem broju ljudi u proseku potrebno oko 7,5-8 sati spavanja“, kaže dr Slavko Janković, neuropsihijatar sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.
„S druge strane, poznato je da postoje ekstremne varijacije. Zna se da je nekim ljudima za normalno funkcionisanje potrebno od dva do tri sata spavanja.Recimo, Nikola Tesla je spavao od dva i po do tri sata, a Tomas Alva Edison oko dva i po sata. Međutim, i Tesla je znao da je Edison oko podne dremao u svojoj laboratoriji oko 45 minuta, a Tesla nije, tako da je, ipak, Edison spavao duže od Tesle. Neki ljudi spadaju u grupu takozvanih dugospavača, pa im za dobar oporavak treba od 10 do 11 sati noćnog spavanja. Kada je san još duži, smatra se da postoji patološko stanje koje se naziva hipersomnija, koje zahteva dodatna medicinska ispitivanja uzroka.“
Novorođenče, recimo, spava 16 sati dnevno, adolescenti oko devet sati, dok se sa godinama smanjuje vreme potrebno za spavanje. Ljudi stariji od 65 godina, u proseku, spavaju samo šest sati dnevno. Poremećaji spavanja, koje stručnjaci razvrstavaju u osam kategorija, i kod nas i u svetu predstavljaju verovatno najčešće bolesti. Uzroci su različiti. Tako, recimo, stalan osećaj umora i pospanosti može da bude znak oboljenja srca, štitne žlezde, anemije, alergije na hranu, ali i upale bešike.
Poslednje studije pokazuju da je manjak sna povezan sa smanjenim lučenjem glukoze. Ovakvo stanje vodi ka razvoju dijabetesa tipa dva. Ali, može dovesti i do bolesti srca ili moždanog udara.
Istraživači su analizirali podatke koji su sakupljani šest godina na osnovu učestvovanja oko 1.500 ljudi u Zapadnom njujorškom zdravstvenom centru za istraživanje. Rezultati su pokazali da kod devedeset i jedne osobe, čak i nakon zdrave ishrane, nivo glukoze raste. Istraživači su uporedili rezultate onih koji spavaju manje od šest sa onima koji u proseku spavaju od šest do osam sati. Prema ovom istraživanju, manjak sna dovodi do pojave dijabetesa na nekoliko načina. Nedostatak sna prouzrokuje povećano lučenje kortizola, odnosno hormona stresa. U tom trenutku tolerancija glukoze je smanjena. Ove promene štete mehanizmima koji održavaju ravnotežu u našem organizmu.
„Interesantno je da nesanicu i posledice koje ona donosi mogu izazvati i druge bolesti spavanja, kao što je prestanak disanja u spavanju (opstruktivna apnea u spavanju), poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja, sindrom nemirnih nogu, periodični pokreti udova u spavanju...“, kaže dr Janković.
„Posledice koje nesanica donosi su višestruke, kako za samog bolesnika tako i za društvo u najširem smislu. Lečenje insomnije je moguće i podrazumeva manje upotrebu lekova a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika, koje su uspešnije. U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, a kod esencijalne insomnije on, nažalost, nije poznat, pa je taj oblik najteži za lečenje.“
Izvor: Novosti