Loš početak i još gori kraj

Ovo je njegova priča:

Čak mu je i rođenje bilo burno, jer je eksperimentalnom metodom veštačke oplodnje njegova majka, koja po svakoj logici stvari nikada nije trebalo ni da rodi dete, carskim rezom rodila ni manje ni više nego šestorke, koje, iako slične, definitivno nisu izgledale kao deca istih roditelja. Ovaj zahvat je bio toliko težak i komplikovan, da je njegova majka po završetku istog prvo bila na aparatima neko vreme dok na kraju, uz dogovor njenih najbližih, aparati nisu isključeni i ona je puštena da iz vegetativnog stanja mirno ode u smrt, koju budući da je trebalo baviti se tolikom decom, maltene niko nije ni primetio niti otpatio.Vladimir je, povrh svega, bio na rođenju spojen sa svojom sestrom sa kojom su uspešno ali prilično teško i bolno uspeli da ga razdvoje nešto kasnije.

Takav buran početak predviđao je tešku budućnost, te je od prvog dana bio hiperaktivan, anksiozan, nije se dobro slagao sa drugom decom, bio je izuzetno ratoboran i takvo stanje je potrajalo do njegove desete godine. Doktori su rekli da je samo „previše Slobodan“ i da će kroz sazrevanje, rad na sebi i vastiptanje ovi problemi proći.Prolazio je kroz burne faze i promene su se dešavale svakih godinu i po dana, tako da niko oko njega nije mogao ni pretpostaviti šta će sutra biti sa njim i šta da očekuju. Mada je u osnovi sve ostajalo isto. U njegovoj desetoj godini, na unutrašnjem planu se desila velika i burna promena. Niko nije siguran kako, samo je u njemu nešto prekipelo i postao je mirniji, staloženiji, pokazao je znake boljitka i bio bolje prihvaćen od okruženja kojem je počeo da šalje pozitivne signale. Tada je u njemu počela da se pomalja genetika u kojoj je pre njega bilo lekara, pravnika, književnika, ekonomista, istoričara, velikih filozofa i mislilaca i drugih koji su postavili čvrste temelje lozi Srbljanović.

Međutim, kada je sve izgledalo dobro, dve godine kasnije u pubertetu – BAM! Na kratko prepušten samom sebi i uljuljkan u osećaj samopouzdanja i boljitka u njemu je iznutra počela da raste, kao rak, skriveno i ljubomorno sklonost ka samodestrukciji. Jer ako je sve savršeno, niko ne bi imao na šta da se žali, a kada nema na šta da se žali, on nema čime da skreće pažnju sa svog mučnog unutrašnjeg sveta koji počne da izlazi na videlo i da mu stvara probleme. Tada se pokazalo da je njegov napredak bio samo šarena laža i da su se iza procesa koji su taj napredak pokrenuli održavali, krili samo dobro maskirani samodestruktivni obrasci koji su ga pratili od rođenja. Popustio je u obrazovanju, rasipao novac, krao od svoje sopstvene porodice, zapustio je svoj kulturni i intelektualni razvoj, ugrožavao je svoju bezbednost i svoju jetru koja je bila zaslužena da ga pročisti od svega što je u svaki deo svoga tela unosio je oštetio do mere da je maltene prestala da filtrira loše stvari i postala nesposobna da ga odbrani od otrova koji su ga uništavali.

Iako je tvrdio da je svestan svojih grešaka, pa čak u jednom trenutku pokušao da se jednim delom ogradi od nekih koje je u prošlosti pravio, njegova nesmotrenost i povodljivost dozvolili su da se 2012. godine, u julu mesecu, u neobjašnjivom delirijumu padne sa motora. Obe noge su mu bile u otvorenim prelomima dok mu je desna ruka bila maltene odsečena ispod podlaktice, a sa leve mu je gotovo otpala šaka. Koža mu je bila odrana sa cele leve strane tela, dok je desna bila toliko ugruvana da mu je puklo šest rebara.

Ono što je bilo najgore je što mu je glava bila gotovo potpuno smrskana do granice neprepoznavanja, nos gotovo otkinut, vilica izlomljena, jagodične kosi popucale. Ono što je ostalo od njega, stavili su u veštačku komu a delove tela koji su se odvojili zaledili kako bih ih navodno sačuvali od propadanja do trenutka kada bi mogli da ga „rekonstruišu“, iako je svakome već na prvi pogled jasno da od tog posla nema ništa. I onda su, nakon godinu dana u veštačkoj komi, odlučili da probaju to što je od samog pada bilo jasno da će morati da se uradi – da ga rekonstruišu i planiranja i pregovori za ovaj težak zahvat su trenutno u toku.

Iako je ova priča jedno veliko sranje i sve ovo što sam rekao na kraju je praktično nemoguće – verovatnije je da bi rekonstrukcija ovog Vladimira Srbljanovića - Vlade uspela pre nego rekonstrukcija Srpske Vlade o kojoj seru poslednjih mesec dana, jer sve što će da urade je da dovedu druge nesposbone, stranačke, poslušničke pudlice i ološ na mesto prethodnih i nastave da maltretiraju svoj sopstveni narod.

A što se teksta tiče, pročitajte ga još jednom, pročitajte ga dobro, a Vladimira Srbljanovića zamenite za Vladu Republike Srbije. Neka vam u tome pomogne ova stranica

Vladimiru nema pomoći. Treba nam neko potpuno novi i nešto potpuno novo.