U ljudskom mozgu nađene ćelije koje se ponašaju kao GPS
Naučnici su već utvrdili da mozak glodara i primata ima “umrežene” ćelije koje životinjama pomažu da prate lokaciju srodnika kada se kreću po nepoznatom okruženju.
Umrežene ćelije šalju signale drugoj grupi ćelija, a obe grupe šalju signale hipokampusu, delu mozga koji igra ključnu ulogu u formiranju sećanja.
Zajedno, te dve grupe ćelija pomažu stvaranju mentalne slike o položaju.
Naučnici su sada dokazali da slične ćelije postoje i u ljudskom mozgu, i omogućuju čoveku da se snađe u nepoznatoj sredini.
Tim naučnika sa Univerziteta Dreksel u Filadelfiji, koji je došao do ovih otkrića, sproveo je istraživanje na 14 ljudi obolelih od epilepsije, prateći aktivnost mozga dok su igrali video-igru.
Igra se sastojala u tome da se pomoću “džojstika” kreću kroz prostor i nadju predmete u raznim tačkama u nepoznatoj sredini, i da se potom sete gde su ti predmeti bili.
Tokom eksperimenta, naučnici su posmatrali aktivnost ćelija mozga. Utvrdili su kako se različite umrežene ćelije “pale” u različito vreme, zavisno od toga gde je figura u mreži.
Šef istraživanja Džošua Džejkobs rekao je da se ispostavilo da postoji trojna šema umreženih ćelija igra ključnu ulogu, kao trijangulacija u navigaciji.
“Bez umreženih ćelija, najverovatnije da bi se ljudi stalno gubili ili bi mogli da se kreću samo po poznatom prostoru. Zato su umrežene ćelije ključne za održanje osećanja za mesto u prostoru”, rekao je Džejkobs.
Umrežene ćelije su kod ljudi nadjene u delu mozga poznatom kao entorinalni korteks, gde su se i kod životinja.
Entorinalni korteks je jedan od prvih delova mozga koji napada Alchajmerova bolest.
Džejkobs je naveo da bi bolje razumevanje umreženih ćelija moglo da pomogne naučnicima da razumeju zašto ljudi oboleli od Alchajmerove bolesti postaju dezorijentisani, i da možda čak nadju način da unaprede njihovu moždanu funkciju.