Slučaj Hmeljoječam (kratka tragedija u tri čina)
Prvi čin:
Fabrika limenki piva „Hmeljoječam“. Kasna noć, ili rano jutro. Kako se uzme. Bilo kako bilo, sredina treće smene. Radnik Milojko kunja za mašinom.
Milojko: Samo ću na trenutak da sklopim oči, šta, neće niko ni primetiti... rade ove švapske mašine bre k’o sat... zzzzzzzzzzzzz... koji moj... hrrrrrrkkkk
Sirena koja označava kraj smene, ravnim, bezosećajnim tonom: UUUUUUUUUUUUUUUUUU
Milojko: (skače sa stolice kao oparen) Jao, ’bem ti, uspavah se! Valjda je sve u redu sa limenkama... ma mora da jeste, rade bre ove švapske mašine k’o Singerice...
(dohvata jednu limenku sa trake, meri je, hvata se za srce i pada u grču. Na usta mu izbija bela pena, ali publika to ne vidi jer pada zavesa)
Drugi čin:
Upravna zgrada. Kolegijum marketinga i komercijale Hmeljoječma, istog jutra. Direktor marketinga, vidno nervozan, šeta se opisujući koncentrične kružnice oko dugačkog stola i šef komercijale, nešto opušteniji, ali ipak pomalo u gardu, zbog straha od reakcije direktora marketinga. Traže rešenje za limenke sa greškom.
Šef komercijale: Dobro, šta da radimo sa ovim limenkama? Vidi kolike su, nisu ni za šta. Da ih uništimo?
Direktor marketinga: Jesi ti lud? Da uništimo 100.000 limenki? Bolje da uništimo odmah celu proizvodnu halu, ionako ćemo bankrotirati ako to uradimo!
Šef komercijale: Pa šta onda da radimo? Kud ćemo ih ovakve?
Direktor marketinga: Slušaj, ud'ri veliko "GRATIS" preko celog tog dela koji je višak. Koliko su one uopšte veće od normalnih?
Šef komercijale: Oko 13,4%. Onaj idiot Milenko, Milojko, kako se zvaše... nije kontrolisao mašine i napravio limenke od britanske pinte, umesto naših od 0,5 L.
Direktor marketinga: Kolike su te britanske pinte?
Šef komercijale: Pa oko 0,56 L, tako nešto. Možda da izbacimo i neki slogan, kao „nije fora, nije finta, pred vama je jedna britanska pinta“?
Direktor marketinga: To bi zvučalo krajnje idiotski. Šta koga briga za britanske pinte – pola ljudi kod nas ne zna ni šta je Britanija, a kamoli šta je pinta! Moramo da napišemo na limenku nešto prijemčivije ljudima, neku okruglu cifru, nešto što će ih privući! Dakle, piši...
(šef komercijale uzima svoj notes i nešto zapisuje, ali publika ne vidi šta, jer pada zavesa)
Treći čin:
Prodavnica robe široke potrošnje. Raf sa pivom. Kupac dolazi do rafa, gleda limenke i trlja oči u neverici. Zatim uzima jednu limenku piva „Hmeljoječam“ i primiče je očima, da se uveri da je dobro video.
Kupac: ŠTA JE BRE OVO??? 13,6% GRATIS?! 0,568 L? Pa... hahahahahahahahahahah!
(Počinje da krklja od smeha, zagrcne se i počne da se davi. Obezbeđenje prodavnice prilazi i udara ga po leđima, ne bi li ga povratilo. Tek povremeno i po bubrezima. Čovek pokušava nešto da im kaže u pauzama borbe za vazduh, ali ne čujemo šta jer padaju zavesa i jedna od kulisa)
KRAJ