Mrtva deca i prljavi senzacionalizam
E sad, većina vas je upućena da u pravu postoji nešto što se zove „prezumpcija nevinosti“. Član 34. Ustava Republike Srbije, stav 3 kaže: „Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.“
Ova mala rečenica koja zauzima skromno mesto u trećem stavu tridesetčetvrtog člana Ustava je jedna od najvećih tekovina u istoriji krivičnog prava. Ona garantuje svakom od nas da ukoliko budemo optuženi za bilo koje krivično delo, te optužbe moraju biti dokazane i utvrđene odlukom suda, a mi imamo pravo da se od istih branimo i dokažemo svoju nevinost.
Srednjevekovna katolička Inkvizicija je, recimo, imala potpuno drugi sistem. Dovoljno je bilo da neko kaže za nekog drugog da je jeretik, Inkvizicija ga privede i stavi u neku od sprava za mučenje. Onda traže od njega da dokaže da nije ili prizna da jeste jeretik. Kako dokazati da nisi jeretik, zaboga? Kažeš: „Hej, nisam jeretik, nemojte da me spalite na lomači!“ Kapirate koliko to kretenski zvuči? Svako, apsolutno svako ima pravo da bude tretiran kao nevin dok se njegova krivica ne dokaže. Taj sistem nije savršen, jer se dešava i da se krivci izvuku, ali je apsolutno najbolji sistem koji imamo i stara se da barem nevini ne budu optuženi. Bez njega bi nastao opšti haos.
I neka mi neko onda objasni ko dozvoljava diletantima iz novina, sa internet portala, televizije, političarima a neretko čak i tužiocima i advokatima da pre okončanog krivičnog postupka i donete pravnosnažne presude komentarišu tok suđenja, predviđaju ishod istog i dele pravdu? Mi živimo u zemlji gde nakon obavljenog medicinskog veštačenja portal jednog od najtiražnijih dnevnih listova u Srbiji objavljuje sliku, ime i prezime lekarke koja je vodila trudnoću žene čije je jedno od dece preminulo prilikom porođaja. Veštačenje? Veštačenje?! Veštačenje je dokaz. Samo jedan jedini dokaz. Veštačenje nije presuda, sud nije vezan mišljenjem veštaka, presuda uopšte ne mora biti u skladu sa obavljenim veštačenjem, može se obaviti deset različitih veštačenja sa šest različitih rezultata. Suđenje nije počelo, nije održano ni prvo ročište, a mediji su ženi već dali epitet ubice, oduzeli dozvolu za rad i smestili je u zatvor. Pa dobro, bre, ljudi da li ste vi normalni? Ja znam da narod voli skandale i da više od bilo čega pučina voli da nekoga razapne na krst. To je primalni poriv rulje i sa evolutivne strane mi je potpuno jasan. Ali ja sam nekako stekao utisak da živimo u relativno civilizovanom društvu gde važe neka pravila.
Ne mogu ni da počnem da zamišljam kako to izgleda izgubiti dete. Naročito ako je u pitanju tuđa greška ili nemar i to od strane onoga kome ste svoj život i život svoje dece poverili na čuvanje. Ne pokušavam da kažem da lekarka nije kriva. Ali ne znam ni da jeste kriva. Sve što govorim je da formiranje slike o događajima na osnovu pisanja medija predstavlja jednako racionalan potez kao formiranje slike o onoj novoj devojčici iz kraja na osnovu priča malog Ćimija koji vožnju vespom od 20 kubika oko zgrade, prepričava kao vožnju Kavasakijem po AutoBanu.
Komentarišući krivični postupak koji ja mislim da još nije ni zvanično pokrenut, prozivanje aktera po imenu i prezimenu, deljenje pravde i određivanje kazne predstavljaju kršenje osnovnog ustavnog prava i samim tim podrivanje onoga što smo evolucijom kao društvo stvorili da štiti svakoga od nas.
U državi u kojoj je normalno da se unapred najavljuju hapšenja pojedinaca, gde političari jedni druge u medijima nazivaju kriminalcima i smeštaju u zatvor, gde mediji ne poštuju etiku, moral niti privatnost pojedinaca prilikom izveštavanja i to sve zbog senzacionalizma i većih tiraža, gde vlada stalna potreba mase za linčovanjem nekoga i pronalaženjem krivaca nema sigurnosti ni za koga od nas.
Smrt bebe je stvar koja će pogoditi svakoga i predstavlja poslasticu za prljave senzacionalističke smradove. Ali za senzaciju i skupljanje besa od naroda je potrebno imati zlikovca. Jer kakva je to vest: „Preminula beba na porođaju, više informacija za nekoliko meseci kada se okončaju istraga i suđenje“? Bolje da napišeš: „LEKARKA NEMAROM UBILA BEBU, PRETI JOJ KAZNA OD 15 GODINA ZATVORA“. Još ako imaš stomak za to, staviš sliku mrtvog deteta na naslovnu stranu i teraš dalje.
A zamislite da se sutra na primer ispostavi da dr Zagorka Milovanović nije kriva. Samo pokušajte da zamislite tu situaciju. A onda zamislite da ste vi u njoj.Ne, a?