Kriza, kriza: Meso je u Srbiji postalo luksuz
Poslednja poskupljenja energenata, naročito struje od ovog meseca, ali ovog leta i mesa i mesnih prerađevina, konzervi, namaza, dodatno su pogodila srpske potrošače. Sa već istanjenim džepovima sve teže uspevaju da izađu na kraj i podmire račune.
"Prvo smo se odrekli odeće i obuće, onda knjiga, pozorišta, izlazaka, pa letovanja. Krpimo se zahvaljujući čekovima i kreditnim karticima, na kojima je hroničan minus od pedesetak hiljada dinara", kaže Suzana Petrović, službenica iz Beograda.
Penzioneri kažu da je kriza u Srbiji „stalno stanje stvari“. Meso je prvo čega se najstariji sugrađani odriču, jer na odmore ne idu, a garderobu ne kupuju. Oni koji su u prilici, štede tako što gaje povrće u svojim baštama, a jedino čega ne mogu da se odreknu su cigarete.
Stručnjaci ukazuju da je veliki raskorak između prosečnih zarada i izdataka za kupovinu hrane i plaćanja komunalija.
Građani Srbije jedu čak tri puta manje mesa nego Evropljani. Oni potroše 45,3, a mi prosečno 17,3 kilograma godišnje po glavi stanovnika. U dugogodišnjoj borbi sa krizom, istrošili smo „rezerve“, a spisak proizvoda i usluga na koje moramo da „zaboravimo“ sve je duži.
"Ovakva situacija je uslovljena velikom preraspodelom bogatstva poslednje dve decenija i regrutovanjem armije siromašnih, otpuštenih radnika, gubitka industrije, siromašenja gradova i sela. Meso je kod nas odavno postalo luksuz. Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane i organizujemo zajednička slavlja. Nakon toga, štedi se na garderobi, kupujemo jeftiniju i manje kvalitetnu robu. Problem je što smo sada došli u situacija da štedimo i na hrani", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
PAD STANDARDA ZA TREĆINU
Koliko je veliki jaz između primanja i cena, pokazuje i pad prometa u trgovinama. Prema statistici, na godišnjem nivou, pazari u trgovinama manji su desetak odsto, a u odnosu na 2008. siromašniji za trećinu. Toliko je najmanje opala i kupovna moć stanovništva. Nezvanično, međutim, kupovna moć pre krize bila je bar 50 odsto bolja.