Selaković: Izmene zakona o ministarsvu nisu idealne
Ministar pravde i državne uprave je dodao da nije pitanje veličine nekog ministarstva već njegove efikasnosti i rada.
"Za efikasno organizovanu državu vlade ne treba da budu glomazne, ali ni ministarstva. Praksa je pokazala da smo skloni formiranju mamutskih ministarstava, kao na primer onog za kapitalne investicije ili onih koja nisu bila glomazna, ali su imala značajna imena kao na primer, ja, Nacionalni investicioni plan“, rekao je Selaković u parlamentu.
Odgovarajući poslanicima u debati po amandmanima na predložene izmene Zakona o minsitarsrtvima, tokom koje je opozicija tražila da se formira posebno ministarstvo ekonolgije, Selaković je podsetio da je i u prethodnoj vladi postojalo Minsitarstvo rudarstva, životne sredine i prostornog planiranja.
Ovim izmenama zakona predlaže se razdvajanje ministarstva fiansija i privrede i tako se ispunjava cilj da ministarstva ne treba da budu glomazna, već operativna, dodao je ministar.
Selaković je opoziciji poručio da, kada traže formiranje posebnog ministarstva ekologije, to izgleda kao da je ono nekada postojalo kao samostalno ministarstvo, da je dobro radilo, a onda se dogodilo nešto kataklizmično i ono je prestalo da radi.
Ministar je dodao da je i u vladi iz 2001. godine posojalo Minsitarstvo zdravlja i zaštite životne sredine iako te dve oblasti, iako se čine sličnim, u stvari su veoma različite.
Ministar je ukazao da je bitnije kako se resor u čijem je delokrugu nadležnosti bavi nekom tematikom, kako se nešto radi, a ne da li će biti posebno ministarstvo i u tom kontektu naveo nekoliko primera: 1996. godine osušio se poslednji primerak zlatnog bora, endemske vrste, po kojoj je i planina dobila ime, a da je pre 100 godina bilo 12 primeraka.
„Država 1996. godine nije mrdnula prstom da to spreči, kao što nije mrdnula prstom da se dekontaminira deo kanala kod Vrbasa, pored koga ne možete da prođente zbog zadaha, kao što nije učinila ništa da spreči nekontrolisano eksloatisanje peska na severu Bačke, koje dovodi do tanjenja tla ili izgradnju objekata u rezervatima prirode i nacionalim parkovima“, rekao je on.
Ministar je ukazao da se ništa nije uradilo i da se spreče ekološki akcidenti koji su doveli do zagađivanja Tise u okolnim zemljama, kao što nije siguran da je bilo šta vidljivo učinjeno da Zrenjanin dobije pijaću vodu iz vodovoda, u 21. veku.
„Postoje oblasti od značaja za državu i društvo koje nisu celovito objedinjene u jednom jedinstvenom resoru, da li na primer imamo jedan resor koji se ozboljno bavi populacionom politikom?
Nemamo, jer nije postojao nivo političkog sluha u prethodnim godinama da se ono formira. Nekada je postojalo ministarstvo za brigu o porodici, ali od tada je prošla decenija i po“, rekao je Selaković.
Ministar se takođe osvrnuo i na ponovno pokretanje pitanja 600-godišnjeg hrasta na trasi Koridora 11.
„Setim se rasprave iz Skupštine Kraljevine Srbije, kada se rasravljalo o izgradnji pruge prema jugu, pa su poslanici rekli da će, ukoliko se pruga izgradi, mleko od belog postati crno, jer će gas iz lokomotive padati na krave i na travu koje će krave jesti, pa će mleko pocrneti, a građani će onda poblesaviti od toga“, rekao je ministar.
„Da su naši preci tako razmatrali pitanja od životnog značaja, ne bi imali nijedan kilometar pruge, nijednu hidroelektranu, jer ne bi podizali brane, nijedan jedini rudnik. Pre nešto više od godinu dana imali smo Ministarstvo rudarstva, životne sredine sredine i prostornog planiranja, Dajte malo principijelnosti“, zaključio je Selaković