Rodžer Voters i ''The Wall'' - Kako srušiti zidove oko nas?

Sinoć kad sam prilazio Areni i video koliko ljudi stoji ispred shvatio sam da su juče postojale dve Srbije. Jedna je sedela ispred televizora u neizvesnosti ko je sledeća polupoznata zaboravljena javna ličnost koja ulazi na Farmu, a druga – druga je bila u Areni. Gledam roditelje sa klincima, ljude mojih godina, bračne parove,ljude u penziji. Svi su bili tu iz samo jednog razloga.

Lepo je kad osetiš tu dobru atmosferu u vazduhu. Prija čoveku nekako, počneš da se smeješ bez ikakvog vidnog i konkretnog razloga. Ali se smeješ.

O samom profesionalizmu ogranizacije koncerta ne bih puno trošio reči. Sve je bilo cakum – pakum. Arena je bila krcata, glas nam je poželeo dobrodošlicu. I krenulo je.

In the flesh, Another brick in the wall, Happy days, The mother, Comfortably Numb, Hey you – ništa od numera nije izostalo. Propraćeno sjajnim performansom na improvizovanom zidu koji se protezao duž cele bine. Istinska rok opera. I remek delo.(old_image)

Što kaže jedan moj drugar – ‘’Ovo neću gledati kao potrošene pare, ovo je investicija. U mene i moj zdrav razum. I ovo nikome neću moći da prepričam, kad me budu pitali kako je bilo, reći ću samo – Bilo mi je lepo.’’

I gledajući to ne trepćući shvatio sam koliko mi u stvari sami dižemo zidove oko nas. Iz nepoznatog razloga. Valjda se između njih osećamo bezbednim. Krijemo se od sveta i okruženja, a i sami ne uživamo u svojoj izolaciji. Ali lakše je povući se.

I zato su nam potrebne ovakve stvari. Što češće. Da oslobodimo umove. Kada budemo razmišljali slobodno, tada ćemo moći da srušimo sve zidove koje smo postavili između nas. Zapravo, počeće da padaju sami.

Možemo se ugledati na gospodina Votersa, on ih ruši već decenijama.(old_image)