Manu Čao
Nedugo posle Manuovog rođenja, porodica se preselila iz Španije u predgrađe Pariza, te je veći deo detinjstva proveo u Bulonj Bijankuru i Sevru. Odrastajući bio je u dodiru sa velikim brojem umetnika i intelektualaca, od kojih su mnogi bili poznanici njegovog oca. Svoja iskustva iz detinjstva Čao navodi kao inspiraciju za neke od njegovih pesama.
Bio je poznat u pariskoj alternativnoj muzičkoj sceni kao član bendova Hot Pants i Los Carayos. 1987. godine je zajedno sa svojim bratom Antoanom formirao sastav Mano Negra. Do svog raspada 1995. godina, bend je bio poznat u Francuskoj i pravio je turneje po Južnoj Americi.
Posle raspada, Manu Čao je otišao u Centralnu Ameriku, gde je naredne četiri godine proveo putujući po planinskim gudurama, naoružan akustičnom gitarom i četvorokanalnim rekorderom. Usledio je prvi solo projekat Clandestino (1998), minimalistički sastavljen od gitara, udaraljki i dečjih instrumenata. Sa pesmom Welcome To Tijuana uspeo je da napravi pravu veselo-ironičnu himnu o dobro poznatom gradiću na meksičkoj granici sa SAD, gde caruju šverc i laka uživanja (Welcome to Tijuana / Tequilla, sexo, marijuana...).
Sa naglaskom na teme kao što su ilegalna imigracija i državna represija, albumom je provejavao oštar društveno-politički komentar uperen u pravcu kapitalističke eksploatacije Trećeg sveta. Na albumu Próxima Estación: Esperanza (2001), potencirajući rege zvuk, Manu Čao između ostalog uključuje i jedan recitativ na ruskom. Album je dobio nagradu londonskog Bi-Bi-Sija za najbolji album svetske muzike.
Manu Čao peva na francuskom, španskom, galicijskom, arapskom, engleskom, portugalskom i volof jeziku. Često koristi više jezika u istoj pesmi.