Srbija i BiH zaključile sporazum o izručenju

Ugovor se ne odnosi na optužene i okrivljene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

Ovim sporazumom zaokruženi su svi vidovi pravne saradnje između BiH i Srbije", rekao je Selaković nakon potpisivanja sporazuma.

Prema njegovim rečima, tim dokumentom biće regulisana ekstradicija ne samo stranih državljana već i sopstvenih državljana okrivljenih za krivična dela iz domena organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, za koja je zaprezatvorska kazna od najmanje četiri godine.

DARKO ELEZ Najpoznatiji slučaj koji bi mogao da bude predmet ovog sporazuma je bosanski državljanin Darko Elez. On je prošle godine u Beogradu pravosnažno osuđen na devet godina zatvora, kao organizator kriminalne grupe koja je 2009. godine na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine trgovala drogom, vršila iznude i činila druga krivična dela.

Pored toga, dokument predviđa i izručenje okrivljenih za teška krivična dela za koja je predviđena kazna od 15 godina ili više, dodao je Selaković.

Napominjući da je pravna saradnja sa Bosnom i Hercegovinom jedna od najintenzivnijih i najkvalitetnijih, on je istakao da će dve države ubuduće raditi i na boljoj primeni svih do sada potpisanih sporazuma.

Obe države su na putu evrointegracija i zato ćemo ubuduće raditi na preduzimanju bolje pravne saradnje i u tom smeru. Treba da pokažemo da posle teških godina iz prošlosti možemo dobro da sarađujemo", rekao je srpski ministar pravde.

Njegov kolega iz Bosne i Hercegovine složio se da mora da se intenzivira i poboljša saradnja na primeni svih do sada zaključenih sporazuma.

Čolak je istakao da je tokom sastanka sa Selakovićem dogovoreno i unapređenje saradnje u oblasti procesuiranja ratnih zločina jer, kako je naveo, ti predmeti opterećuju "naš zajednički put ka evrointegracijama".

Takođe, ugovor predviđa da će se njegove odredbe primenjivati samo na krivična dela izvrsena nakon stupanja na snagu ugovora, kada su u pitanju sopstveni državljani, odnosno da neće važiti retroaktivno.

Kada je u pitanju izvrsenje stranih sudskih odluka kojima su osuđeni sopstveni drzavljani, ugovor predviđa mogućnost da lice čije se izručenje trazi radi izdrzavanje kazne zatvora ili druge mere koja uključuje oduzimanje slobode ima mogućnost da, ako se s tim saglasi i ako za to budu ispunjeni drugi uslovi predviđeni Ugovorom o medusobnom izvrsavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, izrečenu kaznu ili meru izdrzava u svojoj drzavi, umesto da bude izručen drugoj drzavi ugovornici.

Nakon zaključenja tog dokumenta biće moguće sopstvenog državaljanina izručiti drugoj strani ugovornici, u kojoj se protiv njega vodi krivični postupak ili je osuđen u odsustvu.

U ostalom delu, ugovor sadrzi standardna resenja u pogledu uslova za izručenje koji se tiču visine kazne zbog koje se dozvoljava izručenje (propisana najmanje jednu godinu-izrečena najmanje četiri meseca), trazi se obostrana kaznjivost krivičnih dela, da nije nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno izvrsenja kazne, da lice već nije za isto delo osuđeno, zabranjuje se izručenje u slucaju amnestije itd.

Bosna i Hercegovina je jedina zemlja bivse Jugoslavije sa kojom Srbija nije imala takav sporazum. Prethodnih godina su sporazumi o ekstradiciji zakljuceni sa Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Slovenijom.

Izvor: Tanjug via Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.