Srpska „ekstremna desnica“ – Komunizam sa primesom religije
I sve bi to bilo sasvim ok, da se propovedanje gorenavedenih vrednosti ograničava samo na propovedanje i reklamiranje. Jer to spada u slobodu govora i ma koliko se ja ne slagao sa nečim, dokle god ne povređuje nikoga direktno, ja nemam ništa protiv. Problem je parola „ako nisi sa nama protiv nas si“ kojom se koriste. Pored toga, problem su i nasilnički, srednjevekovni metodi kojima se bore protiv svojih neistomišljenika, kao što su: pretnje i primena fizičkog i drugog nasilja, uništavanje imovine, vređanje, žvrljanje zidova pretećim porukama koje ispisuju indoktrinirani polupismeni izrodi koji nemaju ni osnovnu školu i td.
Tako na primer ja - beli muškarac, kršteni Pravoslavac, rođen i odrastao u Beogradu, heteroseksualac, od roditelja i ostalih predaka koji su Srbi, koji obožavam svoju državu i znam o njoj više od 90% ovih kvazinacionalista, sutra mogu biti vrlo lako okarakterisan kao „neprijatelj“ jer nisam pobožni Hrišćanin i ne verujem u to da se srpstvo meri religioznošću; osim toga ne mrzim na primer Hrvate, Muslimane niti Katolike, nemam apsolutno ništa protiv homoseksualaca i gej parade i smatram da treba da uđemo u Evropsku Uniju kao i da nam Rusija nije prijatelj. Doduše, to je zbog mog generalnog stava da u modernoj politici nema ljubavi i prijateljstva, već striktno koristi i eksploatacije moći. Čisto da se zna, nisam ni „deca cveća-LDP-Nataša Kandić“ tip čoveka. Naprotiv. Postoje ljudi, organizacije, pa čak i narodi i nacije koje iz različitih razloga generalizujem i ne volim. Jebiga.
Ali, ja to ne propovedam javno i ne teram druge da misle poput mene. Još neverovatnije je to što dozvoljavam mogućnost da su moja shvatanja bazirana na pogrešnom poimanju određenih činjenica, te da kao takva mogu biti promenjena. Dozvoljavam svakome da sedne prekoputa mene i kaže: „Ti si dečko kreten“. Sve to, naravno, ukoliko mi u nastavku da razložno, na činjenicama zasnovano objašnjenje zbog čega misli tako, a koje ja ne mogu da pobijem. Ne da pljuje radi pljuvanja.
Zamislite kada bih sutra pokušao da sednem i nekom diletantu koji je palilo Beograd 2011. godine i napadao policiju objasnim da je on sve što nije u redu u vezi sa ovim narodom, da je svojim ponašanjem obrukao sebe, svoju porodicu i državu i u tom procesu uspeo da učini nekoliko krivičnih dela, za koja bi u slučaju da ga pravedno i pravično procesuiraju dohvatao sapun sa poda u zatvoru bar dve godine. A zamislite da tek pokušam da objasnim da nije postigao ništa. Verovatno bi me ošamario ili još gore.
Ljudska vrsta je nekada davno živela u plemenima. Relativno male zajednice su bile zatvorene prema spoljnjem svetu, jer su grozničavo štitile svoju tradiciju i slepo pratile davno ustanovljeni poredak, radi osećaja lažne sigurnosti. Ne zbog toga što je to bilo dobro, nego što „to tako treba i to je tradicija“. Venčavali su se i pravili decu unutar zajednice. Tek onog trenutka kada su počeli da se venčavaju između plemena i mešaju svoj genetski materijal, kulturu i iskustva, ljudi su kao vrsta počeli da napreduju i da se razvijaju dalje.
Ekstremni desničari u svojim glavama i dalje žive u srpskom plemenu koje navodno razni spoljašnji i unutrašnji neprijatelji hoće da upropaste. To je super formula za bežanje od odgovornosti za svoje postupke, greške i sudbinu. Naći neprijatelja i problem za neuspeh u svemu i svakome ko je drugačiji.
„Drugi su krivi za ovo što nam se dešava. Odstranimo sve što je drugačije od onoga kako mi mislimo da treba.“ Adolf Hitler je imao sličnu zamisao, a nije bio Srbin Pravoslavac koji slavi slavu.
Da se razumemo, tradicija i kultura su stvari koje svakako treba poštovati i čuvati. Naročito tradicija i kultura srpskog naroda koje su stare gotovo čitav milenijum i pune lepih i velikih stvari. Ali od tradicije se ne živi i država se 2013. godine ne može zasnivati i voditi na istim načelima i vrednostima kao 1179, 1219, 1346, 1371, 1389, pre 1459, 1804, 1814, 1914 godine i tome slično.
Njihova doktrina je, ironično, komunizam sa dodatkom religije: Svi treba da budu isti, da veruju u iste stvari i žive sa istim idealima koje mi odredimo, bespogovorno se priklanjajući višoj ideologiji i tom ideologijom ustanovljenim vrednostima. Poznato?
Samo što su njihove vrednosti drugačije od komunističkih, pa su njima automatski bolje. A mi koji mislimo drugačije – za nas će već napraviti neki novi Goli otok.
Na kraju će biti kao što je rekao Martin Nimoler (Martin Niemöller):
Prvo su došli po socijaliste,
I ja nisam rekao ništa, jer nisam bio socijalista.
Onda su došli po sindikalce,
I ja nisam rekao ništa, jer nisam bio sindikalac.
Onda su došli po Jevreje,
I ja nisam rekao ništa jer nisam bio Jevrej.
Onda su došli po mene,
Ali nije ostao niko ko bi rekao nešto za mene.