Rent –a- vernici i kvazi ateisti
Kao ljudi koji se krste po autobusima. Puštaju šipke kad god bus prođe pored neke crkve i automatski ide ruka potezom čelo pupak rame rame. Krst. To je kao ja sad kad bih se prezvezdio kad prolazim pored Marakane, potezom ruke kuk čelo kuk, rame rame kuk. Ili što neko reče – da kašljem kad bus prođe pored bolnice.
Elem, protiv vere nemam ništa. Vera je nešto individualno, posebno i jedinstveno za svakog čoveka. Volim kada sretnem tihog i nenametljivog vernika, koji mi ne nameće svoje stavove već me poštuje kao što i ja poštujem njega. Ali nažalost, takvih je sve manje. Umesto da im otvori oči, vera je većinu ljudi zaslepila. Živimo u društvu rent-a-vernika i kvazi ateista.
Rent-a-vernike je čovek koji o svojoj religiji ne zna n išta ili zna jako malo. Čak ga i ne zanima nešto preterano da nauči bilo šta, zna šta se kaže za Božić, Uskrs i krsnu slavu, ali opet iz nekog razloga smatra da je merodavan da drugima priča kako greše jer ’’ne veruju’’. Rent-a-vernik se krsti svaki put u busu, svaki put kad prođe pored crkve, i isto tako se obraća bogu samo kad mu je dupe u procepu i kad je teško. Kao oni ljudi koji se sete nekog drugara samo kad im treba nešto ili kad hoće da pozajme novac. Ne ide to tako. Rent-a-vernik će skočiti na mene ili bilo koga od vas ako mu spomenete veru u negativnom kontekstu, jer tako smatra da nadomešćuje svoj nedostatak iste, tj, svoje neiskreno verovanje. Odmah krene sa etiketiranjem i pretnjama, u duhu i maniru pravog hrišćanina. Kad mu je sve potaman onda je on taj koji je sve to zaslužio i stvorio, a kad je teško onda je Bože pomozi.
Koliko sam ih se samo nagledao ležeći po zatvorskim ćelijama, ubica i zlikovaca, koji legnu uveče u krevet i vrte brojanice po rukama, pričajući nešto u prazno i manijakalno se krsteći, ne shvatajući da je najbitniji oprost koji traže oprost njih samih. Svi oprosti ovog sveta ne vrede ništa ako nisi u stanju da staneš pred ogledalo u sebe pogledaš u oči. Ako u mojim očima izgledate smešni, u svojim licemerni, zapitajte se kako izgledate u očima boga u koga tako napadno verujete.
Drugi ekstrem su kvazi ateisti. Danas je u društvu moderno pljuvati po tradiciji, istoriji i religiji, i ljudi bez pravog identiteta i mišljenja se priklanjaju većini, podržavajući stavove sa kojima se ne slažu. I onda kad ostanu sami počne krivica, jer su u neku ruku izdali ono u šta veruju. Ako veće nešto prihvataš, prihvati ga oberučke i brani svoje stavove ako smatraš da su ispravni. Religija nije ružna riba ili švalerka da je kriješ od drugara i porodice, ako u nešto veruješ reci to, jasno i glasno. Možda se neće svi složiti sa tobom, ali će te poštovati, a poštovanje je danas retkost i privilegija.
U Srbiji je danas sve otišlo u ekstreme. Ili si liberal ili radikal, ne možeš navijati za Partizan ako si Zvezdin navijač, ili si slepi vernik ili bezbožnik koga bi trebalo spaliti. Poenta je da odaberete stranu. Ne možete stajati sa nogama u čamcima koji plove raličitim strujama. Možda je more trenutno mirno, ali oni će otići svaki na svoju stranu, a vi ćete u svom raskoraku pasti i potonuti, a tada se gubi ona najbitnija vera – vera u sebe samog.