Aleksandar Saša Đorđević: Intervju iz 1987. godine
Na košarkaškom nebu - sve je više novih mladih zvezda! Evo šta je za Dugu ispričao sve popularniji košarkaš Partizana i već iskusni YU reprezentativac, 19-godišnji Aleksandar Sale Đorđević...
Bek kojeg Moka Slavnić kao trener uvede u igru sa petnaest godina - mora da bude dobar bek. Vanserijski. Jer, takav ritam je imao Dražen Petrović i zatim Aleksandar Đorđević, za prijatelje - Sale.
Sada ima devetnaest godina i na spisku reprezentativaca je već dve godine. Igrao je oko četrdeset utakmica za reprezentaciju, ali je teško reći koje su zvanične, a koje nezvanične.
Na uobičajno novinarsko ophođenje sa Vi - nasmejao se i zamolio da pređemo na ti.
Na zakazani sastanak je došao u pratnji tri devojke, a direktor hotela "Putnik" je po konobaru poručio da je ljut na košarkaše "Partizana", jer su napravili neke nerazumne račune.
Sale se kune da pojma nema o čemu se radi.
Stanuje stotinak metara dalje, a hrani se u hotelu. Hoteli valjda imaju svetske normative o količini košarkaških kalorija.
Mamina hrana je za obične smrtnike.
- Kakav je osećaj biti osamnaestogodišnja beba?
- U ovom sam timu već četiri godine, a za to vreme odrastu i prave bebe. Znate, danas deca jako brzo rastu. Valjda zbog hrane. Istina je da je ekipa "Partizana" sastavljena od klinaca, ali su to sve uglavnom iskusni prvoligaški igrači.
Lep je, u stvari, osećaj kad vas nadimkom "Partizanove bebe" vežu za jednu drugu generaciju, doduše fudbalsku, koja je harala i u Evropi. Trenutno najviše igramo Divac, Paspalj i ja i trebalo bi da budemo predvodnici novog beba-talasa.
- Da li se to odnosi i na jugoslovensku košarku?
- Za Divca sam ubeđen, a bilo bi neskromno da govorim o sebi. Imali smo paklenu juniorsku reprezentaciju, prvaka Evrope, pa treba sačekati da svako od nas dobije svojih pet minuta i u seniorskoj ekipi.
- Šta je sve oprošteno bebama, što se ne prašta pečenim košarkašima?
- Pošto je košarka ozbiljan posao, greške se plaćaju na isti način. Mada, čini mi se, da od ove godine u "Partizanu" postoji malo bolji odnos prema mlađim igračima, ali ne toliko da bi smetalo ostalima. Sportisti su jako osetljivi ljudi.
- Na dođoše se uvek gleda ispod oka. Kako "Partizanove bebe" prihvataju bebe iz unutrašnjosti?
- To bi trebalo da pitate Divca i Paspalja. Od prvog dana sam Paspaljov cimer i njegovi su utisci neverovatni, prosto je čovek oduševljen. Bilo je, ono, znaš kad te dohvate beogradski mangupi. Stvarno mi je rekao, Sale, ne mogu da verujem, ovo je strašno.
- Utisak je da si nestrpljiv. To se posebno ogledalo prošle godine kad je došao Vilfan.
- Jesam. Nestrpljiv sam i mislim da sam s pravom nestrpljiv. Da sam malo više igrao u prošlom prvenstvu, sada bih igrao daleko bolje.
Prošle godine smo bili peti i to je za mene neuspeh "Partizana". Igru su nosili stariji igrači i ubeđen sam da bismo to mesto uzeli da sam i ja provodio više vremena u igri. Trener je mislio drugačije...