Hotel "Moskva": Šarmantna dama koja odoleva vekovima

Kada se za nekoga kaže da je nadživeo čitav jedan vek, pretpostavlja se da je pomalo umoran od prohujalih vremena. U slučaju hotela «Moskva», koji kao svedok burnih vremena stoji nasred Beograda, ta pretpostavka ne važi.

Izgrađen u stilu ruske secesije izmenio je fizionomiju Beograda i postao sastajalište beogradskih umetnika, balkanske i svetske elite. Građen je kao internacionalna palata, čiji su vlasnici bili Rusi i Srbi, Rusi i Mađari, Srbi, Dalmatinci, Nemci, Jugosloveni. A danas su Srbi i Amerikanci.

Otvorio ga je 1908. lično srpski kralj Petar I Karađorđević, a njegovi stalnigosti bili su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević... U palatu su svraćali Tito, Sukarno, Gadafi, Brežnjev i Milošević. U drugoj polovina prošlog veka ova beogradska crvena kuća bila je i konačište svetskih državnika, kako onih koji su dolazili na samite nesvrstanih zemalja, tako i onih koji su stigli da odaju poslednju počast nekadašnjem doživotnom jugoslovenskom predsedniku ili poslednjem srpskom voždu.

Gradnja palate je otpočeta u proleće 1904. na uglu Kralj Milanove i Balkanske ulice, na imanju gospodina Svetozara Vukadinovića, koje je otkupljeno za 865. 000 dinara. Nekada je na tom prostoru iznad Zelenog venca i na Terazijskom trgu bila močvara, koja je isušena, pa je krajem 19. veka gradska vlast jeftino prodala trgovcu Bošku Tadiću. Gospodin Tadić je sa suprugom Stanom na uglu dve ulice, početkom 20. veka, podigao obič nu zgradu na sprat, koja se protezala od Balkanske ulice do Terazija.

Kasniji naslednici je prodaju i kuća postaje kafana. U opštinskim knjigama grada Beograda pisalo je da je kafana «Velika Srbija» zavedena na adresi: Kvart terazijski, ulica Kralja Milanova, broj 24. Pored nje nalazila se kafana «Balkan», preko puta, kafana «Tunel» u Balkanskoj ulici, broj 25 i kafana «Zeleni venac», 200 metara niže, prema obali reke Save.

Palata «Rosija» je namerno po planu vlasnika i graditelja smeštena na tada elitnom delu prestonice, pored Starog dvora i poredkuće Alekse Krsmanovića. Kako reče jedan arhitekta, ta zgrada je od samog početkaisijavala kosmopolitizam u svakoj svojoj cigli. Konkurs za zgradu osiguravajućeg društva "Rosija" u Beogradu bio je raspisan 1905.

Tlo na kome je nicala Moskva bilo je jako teško za kopanje, jer se ispod nekadašnjeg hana «Velika Srbija» nalazio debeo sloj nepropustljive ilovače i izvor podzemne vode. I što se dublje kopalo, bilo je sve teže i sve skuplje. Kada su radovi počeli u martu 1905. veliki broj Beograđana je dolazio da gleda temelje budućeg zdanja na Terazijskom trgu. U temelj su postavljene 82 drvene grede duge po 5 metara i debele po 30 sanitimetara, zatim 30 vagona varenog gvožđa u šipkama, dugim do 9 metara, 10 vagona tvrdogripanjskog granita i kamena. Preko svega toga postavljena je betonska pločadebela 2,2 metra. A na toj ploči nazidana je palata «Rosija»

U arhitekturu Beograda zgrada osiguravajućeg društva “Rosija” unela je niz novina: materijale, kompozicione sheme, dekoraciju, kao i odsustvosvakog klasičnog ornamenta... Jednostavni korpus dobio je trostrane rizalite koji vertikalno razuđuju fasade.

Široko ostakljenog visokog prizemlja, velelepno o svetljen venecijanskim polijelejima, obložen crvenim mermerom iznutra, a spolja, u duhu ruske i bečke secesije, švedskim granitom, ma
đarskim zelenim "žolnai" pločicama imajolikom, hotel je ponajmanje bio slika svoje funkcije, a ponajviše oličenje velegradske naprednosti, veličine i raskoši. Nasuprot svom niskom
susedstvu, "kao pelikan u divljini", kako ga je metaforom tada opisala Lena Jovičić, hotel "Moskva" je bio svakojako, ne samo estetski, superioran. Idelovao je gotovo nadrealno: izdanak hoch Evrope u susedstvu palanačkihprizemnica, usred komunalnog nereda i zaostalih urbanističkih prilika. Trideset godina po izgradnji, otuda, bila je to najčešće fotografisana zgradapredratnog Beograda, a njena predstava na anzihtska rtama imala je snagu simbola, moćna da odmeni svaku panoramu i vedutu prestonice

Ovo zdanje dugo je bilo jedan od najčešćih motiva na razglednicama Beograda, a predstavljalo je i jedno od karakterističnih obeležja siluete grada.

Kada je 1908. palata bila gotova, Osiguravajuće društvo «Rosija» je odmah smestilo svoje kancelarije u nju.

Kao i njegov otac Petar I Karađorđević, i kralj Aleksandar je za života često dolazio u palatu “Rosija” i na zabave u hotel “Moskva”. Odmah posle svečanosti oko otvaranja palate «Rosija», kafana «Moskva», koja je bila celom dužinom u prizemlju prema Terazijama, počela je sa radom.

„ Uvodeći vodu u varoš Beograd, Turci su duž zidanog vodovoda, koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim dalji nama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima izvodili vodu da bi ona dobila viši skok za svoj dalji tok. Jedna od takvih kula bila je postavljena
na mestu gde je sada Terazijska česma. Pošto su Turci te kule zvali terazije za vodu, ovaj trg je dobio naziv Terazije”.

Sve do polovine šezdesetih godina 19. veka na Terazijama su se nalazile, uglavnom, prizemne i jednospratne zgrade. Godine 1860. vodovodna kula je uklonjena i na njenom mestu je postavljena Terazijska česma u znak sećanja na kneza Miloša. Rad je kamenoresca Franca Lorana. Na svečetiri strane česme uklesani su inicijali Miloša Obrenovića i godina njegovog povratka na vlast. Prilikom preuređivanja Terazija, 1911. česma je premeštena na Topčider, da
bi 1975. bila vraćena na prvobitno mesto. Kada je u decembru 1967. ispod Terazija napravljen pešački prolaz, u koji su se uselile prodavnice, hotel «Moskva» je dobio nov put, kojim su Beograđani i gosti prestonice mogli lakše da se probijaju kroz saobraćajne gužve i dođu do hotela, restorana i kafane.

Hotel «Moskva» i njegove gostionice su kao moderno svratište u centru Beograda vrlo brzo postali mesto okupljanja, ne samo poslovnih ljudi i umetnika, veći običnog sveta. Ova zgrada je imala svoje električno osvetljenje i dva lifta, koji su predstavljali tehnološko čudo. Pokretali su ih
brodski motori, smešteni u podrumu zgrade, koja je samim tim bila velika gradska atrakcija.

"Moskva" je oduvek bila poznata, pre svega, po svojim gostima, jer su u njenoj kafani između dva svetska rata sedeli uzvanici, gosti i posetioci od renomea. Tokom Prvog svetskog rata Akcionarsko osiguravajuće društvo «Rosija» nije radilo. Svoj rad je nastavilo tek 1919. Akcionari društva "Rosija" su u međuvremenu prodali svoje akcije izvesnom Gašparu, koji je finansijski propao zbog lošeg poslovanja. Kako je pisala «Politika»12. marta 1921. godine, «Jadranska banka» je kupila palatu «Rosija», u kojoj je bio i hotel «Moskva», za 14 miliona dinara. Međutim, izgleda da je taj ugovor poništen, jer su dve godine kasnije, odlukom uprave ruskog Osiguravajućeg društva, palata «Rosija» i hotel «Moskva» prodati Ujedinjenoj banci iz Beograda.

Radovan Popović je u svojoj knjizi "Slavni gosti Srbije" opisao nekoliko tih poseta:
Slavnog naučnika Alberta Ajnštajna u Beograd je 1905. dovela njegova žena Mileva Mari
ć, koja je imala rođaku u naselju Kijevo Kneževac. Proveli su više od mesec dana u Beogradu, odmarajući se i razgledajući znamenitosti grada. Pili su kafu u gostionici «Mosk
va». Seljani su za Alberta govorili da je mali i neuredan Jevrejin, a za njegovu ženu da je
ćopava Mileva. Tako se dogodilo da je mladi arhitekta Šarl Zanere prošao kroz Beograd la
đom 1911. godine na svom putu na Istok. Bilo je to znatno prenego štoće Zanere postatič
uveni Le Korbizije, koji je i kada je postao svetski arhitekta broj jedan, dolazio u Beograd.

Sigurno najveličanstveniji doček u hotelu «Moskva» organizovan je zađenerala Franše d’Eperea, kada je u subotu 29. januara 1921. stigao u Beograd da srpskoj prestonici uruči francuski orden Legiječasti. Francuski vojskovođa je u srpsku prestonicu stigao vozom u devet sati ujutro i odmah se, kroz svitu radosnih građana, uputio u Beli dvor da se upiše u dvorsku
knjigu.

Ugledni kritičar Jovan Deretić, autor dela «Kratka istorija srpske književnosti», tvrdio je svojevremeno da je hotel «Moskva» bio gnezdo srpske moderne književnosti. Ona je rođena iza balkanskih i posle Prvogsvetskog rata. Obnova književnog života u posleratnom Beogradu išla je preko neformalnog okupljanja umetnika, ali i preko literarnih i umetničkih časopisa. Tu novu formu okupljanja predstavljale su, na primer, grupe književnika i umetnika, koje su nastajale ponekad spontano i bez jedinstvene osnove, a u nekim slučajevima bile su izraz koncepcijske i akcione jedinstvenosti. Prva takva akcija počela je već 1919. kad je osnovana “Grupa umetnika”.

Sedište grupe je bila kafana “Moskva”, koja je u to vreme bila smeštena u desnom delu prizemlja palate »Rosija«, jer je levo bio službeni ulaz u poslovne prostorije. Članovi ove grupe stvaralaca, koji su se okupljali u kafani »Moskva« bili su: pisci Sima Pandurović, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, slikar i pesnik Sibe Miličić, muzičar Miloje Milojević, slikar i umetni
čki kritičar Branko Popović, Todor Manojlovići Stanislav Vinaver.

Palata «Rosija» i hotel «Moskva» svoj prvobitni izgled i ugled promenili su1923. kada su vlasnici, čelnici Ujedinjene banke odlučili da prodaju zgraduna Terazijama. Kupac je bila državna pošta, odnosno Jugoslovenska poštanska štedionica. Ovo su samo neki detalji iz "života" hotela koji postoji više od sto godina. Mnoga poznata imena su i kasnije prolazila kroz njega.

Među njima bili su čuveni režiser Alfred Hičkok, pisac Maksim Gorki, američki predsednik Ričard Nikson, indijski revolucionar Mahatma Gandi, operski pevač Lučano Pavaroti, ali i holivudski glumci Džek Nikolson, Robert De Niro, Bred Pit, Mila Jovović, Kirk Daglas, Majkl Daglas i mnogi drugi.

Glumac Džek Nikolson bio je gost hotela Moskva za vreme filmskog festivala osamdesetih godina prošlog veka, i tada je govorio kako je srpski film mnogo kompleksniji od holivudskih ostvarenja. Alfred Hičkok bio je fasciniran izgledom hotela. Fizičar Albert Ajnštajn prespavao je u hotelu nekoliko noći, a sa suprugom Milevom često je bio gost u bašti hotela Moskva. Ljudi su ga voleli i svi koji su sedeli sa njim oslovljavali su ga sa “gospodin ludi naučnik“ – što je njega zasmejavalo.

Za Hotel Moskva vezana su još mnoga druga poznata imena, među kojima su i francuski maršal Franš Depere, spisateljica Rebeka Vest, književnik Rabindrant Tagore, kao i čuveni režiseri: Roman Polanski, Bernardo Bertoluči, Miloš Forman…

Ne smemo da završimo ovaj tekst, a da ne pomenemo čuveni Moskva šnit. Nećemo detaljno govoriti o njemu jer toliko toga je rečeno.

Možda je baš veliki Ivo Andrić gledao kroz prozor koji je bio na ovom mestu pre toliko godina.

Foto: Jovan Nedeljkov