"Policajac sa Petlovog brda": Gde je danas Tanja?

Koliko ste godina imali kada je počelo snimanje serije "Policajac sa Petlovog brda" i kako ste uopšte odlučili da se oprobate u glumačkim vodama?

Kao i mnogim glumcima, i meni je Mika Aleksić bio prvi učitelj glume. Verujem da i danas svi znaju ko je on. Dva puta nedeljno sam išla na njegove časove u dramskoj sekciji u zgradi Radio Beograda i zahvaljujući tome sam, zajedno sa drugim klincima iz grupe, bila pozvana na audiciju. Ubrzo nakon toga su mi javili da sam dobila ulogu Tanje u seriji "Policajac sa Petlovog brda". Imala sam 11 godina kada smo snimili prvih šest epizoda, a 13 tokom snimanja sledećih šest.

Čega se najradije sećate sa snimanja?

Sećam se snimanja te serije i dan danas sa velikim zadovoljstvom. Valjda ti je, kada si klinac, sve zanimljivo i lepo. Ne moraš baš često u školu, svi ti gledaju kroz prste jer radiš veoma važan posao, a ti se zapravo neviđeno zezaš sa filmskom ekipom i uživaš u potpunoj slobodi. Čak mi ni naporni momenti, kao što su bili snimanje do zore ili smrzavanje u Karađorđevom parku na minus 200 nikad nisu smetali. Konkretno, najradije se sećam putovanja. Prvo putovanje je bio odlazak sa celom ekipom na Kopaonik. Skijali smo i kupali se u bazenu po ceo dan - šta više jedno dete koje odrasta u Srbiji 90-ih godina može da poželi? Omiljena zanimacija nam je bila moj fejk gips, namestim ga na nogu, pa bazamo po hotelu i snimamo face prolaznika koji misle da sam je zaista slomila. Neverovatno, ali me posle skoro dvadeset godina ljudi još uvek pitaju da li sam je zaista slomila! Evo svima ovom prilikom odgovaram - naravno da nisam! Posle toga smo na leto otputovali i u Budvu na more, kako bi snimili poslednju epizodu tog prvog serijala. Iz ove perspektive, sve mi se to čini kao da je bila jedna velika ekskurzija. I pored svega, meni je ipak najdraža prva epizoda u drugoj sezoni sa konjem, jer je scenarista napisao posebno za mene. Zbog te epizode sam išla u školu jahanja i često boravila na hipodromu. I zaista sam čistila štalu i obožavala svog konja. Taj deo glumačkog posla je bila čista uživancija. Osim čišćenja štale.

Foto: Aleksandar Carevic

U snimanju serije učestvovala su velika glumačka imena filmske scene. Kakve vas uspomene vezuju za njih, a kakava za mlađe članove ekipe?

Od velikih glumačkih imena sa nama, klincima, su se rado družile Milena Dravić, Svetlana Bojković i Vesna Trivalić. I naravno, Ljubiša Samardžić, sveprisutni "tata" koji nas je ponekad malo i korigovao, mada smo sve troje bili opušteni na setu i uvek dolazili spremni za snimanje. Sećam se da ga je najviše nerviralo kada neko od nas počne nekontrolisano da se smeje tokom snimanja scene, ali meni je baš to i dan danas najdraže sećanje. Evo, smejem se i sad. Ipak, najbolja drugarica i osoba od koje se uglavom nisam odvajala je bila Katarina Radivojević, što je nekako i bilo logično pošto smo najbliže po godinama. A od ostatka mladje ekipe, najviše sam gotivila Branku Katić i režisera Rašu Andrića, zapravo obožavala sam ih, jer su predivni ljudi. Bili smo kao mala, srećna porodica.

Imate li kontakt sa nekim od glumaca iz serije?

Nemam, baš je mnogo vremena prošlo od tada. Svako je otišao na svoju stranu, ali pratim šta se dešava sa njima i raduje me svaki njihov uspeh.

Kasnije niste više glumili. Niste želeli ili iz nekog drugog razloga?

Naprosto me život odveo na drugu stranu. Jedno vreme sam živela u inostranstvu, a posle povratka u Srbiju upisala sam veterinu. Oduvek sam želela da postanem veterinar.

Ukoliko bi vam sada neko ponovo ponudio ulogu, da li biste prihvatili?

Ako bi mi partner bio Christian Bale - naravno.

Čime se danas bavite?

Trenutno se bavim najlepšom životnom ulogom, ulogom mame! I uživam u tome!