Knjiga Dana Oriana: "Kada tata poraste"

U Beograd ste došli zbog sajma knjiga. Ukratko, o čemu se radi u knjizi "Kada tata poraste"?

Ovo je moja prva knjiga i koncipirana je kao razgovor oca i sina pre spavanja jedne večeri. Sin pita tatu šta je želeo da bude kada poraste. Tata odgovara da je želeo da bude svetski šampion u gimnastici, ali i voditelj na televiziji, da ima svoju prodavnicu slatkiša... Dečaku je sve to zanimljivo, ali kroz priču uviđa da bi tata u svim tim slučajevima bio veoma zauzet i da ne bi imao vremena za njega. Obično su roditelji glas razuma, a ovde je suprotna situacija.

Na kraju knjige, otac i sin su se složili da su sva zanimanja koja su interesovala oca lepa na svoj način, ali da je najbolje biti dečakov otac. To je ujedno i poenta. Sastanci, poslovi i sve jeste važno, ali porodica je najvažnija.

Odakle ideja za ovakvu knjigu?

To je ideja koja je u mojoj glavi postojala godinama. Kada sam bio dečak verovao sam da ću jednog dana napisati ogromnu knjigu, koja će imati crvene stranice i zlatna slova na prvoj stranici. Sanjao sam i da budem svetski šampion u gimnastici, ali sam vremenom shvatio da moramo da pravimo kompromise.

Bio sam ataše za kulturu u Moskvi nekoliko godina i bio u komunikaciji sa mnogim piscima. Sve to je ostavilo utisak na mene. Činjenica da imaš šta da napišeš, a da ljudi to čitaju je divna. Posebno kada publiku čine deca.

Kako deca reaguju na knjigu?

Knjiga je objavljena pre oko pet godina i od tada sam imao priliku da pričam sa mnogima od njih. Govore mi šta bi oni želeli da budu, dele sa mnom svoje snove... Verujem da im se dopada. Knjige za decu su izazov. Jesu kraće, ali je i zahtevnije na neki način.

Bavili ste se gimnastikom. Zašto niste ostali u tim vodama?

Previsok sam. To je problem. Kada sam bio mlad, nije bilo puno mesta za treninge u Izraelu. Možda nisam ostvario san da budem najbolji gimnastičar na svetu, ali sam svakako najbolji gimnastičar među političarima, bar u Izraelu. Gimnastika i pisanje su moj način da se vratim u prošlost i detinjstvo.

Morali smo da se našalimo i da ga pitamo šta bi on voleo da bude kada poraste?

Možda da budem ambasador. Bio sam ataše za kulturu u Moskvi, a sada gledam u globus i razmišljam gde bih voleo da se otisnem. I dalje sanjam o tome da postanem poznati gimnastičar.

Dan ima zanimljiv način na koji se "pozdravlja" sa gradovima koje obilazi. Skače ispred poznatih građevina. I mi smo iskoristili priliku da ga uslikamo ispred poznate beogradske crkve.

Ostaje nedelju dana u Srbiji. Imaće, kaže, dosta sastanaka, ali se nada da će uspeti da upozna bar delimično Srbiju.

Na kraju nam je rekao da bi voleo da pročita neke srpske pisce za decu. Preporučili smo mu Zmaja i Ljubivoja Ršumovića... za početak. Nadamo se da će mu se dopasti.