Uskoro Bredford i u Srbiji
Paradoks je to što sa jedne strane imamo šačicu ljudi koja instruira šačicu klinaca da pod parolom navijanja terorišu celu državu i da u konstantnom strahu i poslušnosti drže kako građane tako i policiju i sudstvo, a sa druge strane se nalazi Prvi Podpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić koji kao pokvaren CD koji preskače uvek na istom mestu, priča o obračunavanju sa kriminalom i jednakosti svih pojedinaca pred zakonom; odmah do Vučića je Premijer i Ministar policije, gospodin Ivica Dačić koji proslavlja pobedu na izborima sa navijačkim vođama protiv kojih je podnet najmanje dvocifren broj krivičnih prijava, koji stalno truća o nekoj moći države, snazi policije i ostalim misaonim pojmovima u Srbiji. Sećam se kako su požurili da objasne da “SNP Naši 1389“, “Dveri“, “Obraz“ i “navijači“ ne kontrolišu državu, a oni zaista apsolutno kontrolišu državu i bez njihovog prećutnog ili direktnog blagoslova u Srbiji ništa ne sme da se dogodi. To je tužno i mene ta pomisao zastrašuje, ali je zaista tako.
Gledam nešto “navijače“ koji su palili vatre na derbiju i gledam prekoputa žandarmeriju i razmišljam: “A što oni sada ne ulete među njih i ne izgaze ih k’o mlada seljanka grožđe?“ Žandarmi stoje. Takođe razmišljam – kako “navijači“ svaki put uspeju da unesu na stadion više pirotehnike nego što Kinezi potroše obeležavajući svoju Novu godinu? Pored toga, muči me kako to da njima snime lica, vide da su počinili krivično delo i ne ćorkiraju ih posle toga uz osudu na maksimalnu kaznu, nego ih često ni ne uhapse, a i kada se to desi, osude ih na uslovnu robiju i posle kao “puj-pike ne važi“? Ti “ljudi“ se ponašaju tako kako se ponašaju zato što im je to dozvoljeno – prosto i jednostavno.
Organi ove države ne smeju da udare na kriminal, jer nije dobro za posao da udaraš u ono što sam radiš. I to je činjenica i to znaju svi građani ove zemlje i to je tužno. Tužno je to što svi znaju da promeniti vlast u ovoj zemlji znači isto što i promeniti pakovanje u kojem se prodaje stajsko đubrivo – i dalje su to govna iznutra, samo izgleda malo lepše spolja.
Prometej verovatno sada misli u sebi: “Jeb’o meni pas mater i za koji sam im moj dao vatru, kada je ovako koriste“, a za to vreme Srbija čeka svoj Bredford i nove žrtve iživljavanja huligana. S tim što je u Bredfordu u pitanju bila slučajnost i neočekivan razvoj događaja, a u Beogradu je u pitanju izvesna tragedija koja će se sigurno dogoditi i koja samo jednim malim delom ide na dušu huliganima – jer oni su to što jesu i budala je oduvek bilo, a najvećim delom ide na dušu državi – jer ona nije to što bi trebalo da bude.