Stari intervjui: Crvena jabuka 1986.
Nakon toga sve se razvija po uhodanom receptu: recenzije, intervjui, TV snimanja.
Taj posao oko neprekidnih gostovanja u medijima uglavnom obavljaju Zlatko Arslanagić - Zlaja (gitara) i Dražen Riči - Para (vokal gitara), pokretači i motorna snaga Crvene jabuke, autori kompletnog materijala na albumu.
Sami su iznenađeni nastalom situacijom.
Zlaja: Mi smo stvarno iznenađeni jer, možda, u ovako kratkom roku nismo očekivali da nam se dešavaju stvari koje se dešavaju. Nismo očekivali takvu reakciju publike. Ti telefoni koji non-stop zvone. Izgleda da kako smo mi instinktivno napravili ploču, tako se i raja odazvala instinktivno, što je potvrda da je to prava generacijska ploča.
Ovo je tačno ono osjećanje koje izvire iz pjesme "Neka se sanja", gdje se ruši barijera između snova i stvarnosti, jer još ne možemo da definišemo da li nam prija ta frka. Frka oko telefona sigurno nam ne prija. Kad od sve ove frke ugrabimo malo vremena da budemo kod kuće, neka nama draga raja, s kojom bi da popričamo bar na tri i po sekunde, ne može da nas dobije. Telefoni su stalno zauzeti, to je k'o pošta!
Ako je Crvena jabuka kao bend nova tvorevina, Zlaja i Para poznati su svima koji iole pažljivije prate rock scenu. Bili su članovi stalne postave "Top liste nadrealista". Paru (ili, ako hoćete, Ziju) pamtimo i kao gitaristu Elvisa J. Kurtovića.
Manje je poznato da su Zlaja i Para i prije Elvisa i "Top liste" svirali u bendu Ozbiljno pitanje koji je već tada imao neke značajne odlike koje karakterišu atmosferu u pjesmama Crvene jabuke. Ova stvar sa Crvenom jabukom je dugo pripremana i nakon raspada Elvisa, ideja o bendu doživljava realizaciju.
Ceo tekst