Šta danas radi mali Tadija iz "Varljivog leta"?

Sreli smo se sa njim u njegovom omiljenom kafiću u blizini Saborne crkve. U kraju u kome je i odrastao.

Šta su za tebe dobra stara vremena?

Period kada sam išao u školu Kralj Petar I. Bilo je klikera, ali i basketa kasnije. Dane sam provodio i na obližnjem Kališu. Tamo smo istraživali sve pećine i rupe koje su danas očišćene. Npr. nalazili smo stare ćupove i đulad koje sam nosio u Udruženje arheologa SFRJ. Ja sam njima to nosio, a oni su me nagradili doživotnim članstvom u Udruženje arheologa. Trčkarao sam i po Knez Mihajlovoj dok su je renovirali i takođe nailazio na razne zanimljive stvari.

Uloga u "Varljivom letu" došla je jako rano. Deda te je odveo na audiciju. Da li si mu zahvalan na tome?

Da. Jesam mu zahvalan zato što je ta uloga definisala moj dalji život. I danas me svi zovu Tadija. Imao sam čak i kuče koje je takođe bilo Tadija jer su ga krstili drugovi iz kraja. Dakle da, jesam mu zahvalan što me je odveo na audiciju.

Koja je tvoja omiljena replika koju izgovaraš u filmu?

Mnoge druge rečenice su ostale poznatije, ali meni je ona “Pera je na dedu i ja sam na dedu” najdraža.

Da li si bio svestan pored kojih glumačkih veličina si nastupao?

Bio sam jako mali i tada nisam baš bio potpuno svestan. Prvi trenutak kada sam donekle shvatio o kakvim je ljudima reč bilo je kada smo krenuli na neko snimanje. Dragan Zarić je izašao iz kombija, a ljudi su se okretali za njim. Meni onako malom je bilo jasno da se nešto dešava. A imena su, znate i sami, bila i ostala sam vrh jugoslovenskog glumišta – Mija Aleksić, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Slavko Štimac...

Kasnije si glumio i u filmu "Nama problema" i u televizijskom filmu "Nestaško". Posle se više nisi pojavljivao na filmu. Zašto?

"Varljivo leto" sam snimao kada sam imao 5 godina. Nakon snimanja TV drame "Nestasko" počela je škola. Posle nekoliko godina došlo je snimanje nekih reklama, išao sam i u dramske sekcije u školi. Tada nije bilo toliko audicija za filmove kao danas. Kada sam porastao spremao sam prijemni za glumu na koji nisam otišao i onda su mi se desili Havaji. Tamo sam upisao fakultet i nekoliko godina nisam uopšte dolazio u Srbiju.

Studirao sam međunarodnu trgovinu. Kasnije sam radio u Turskoj, a onda i u Qatar Airways-u nakon čega sam se se vratio u Srbiju.

Mnogo je vremena prošlo od snimanja “Varljivog leta”. Verujem da nisi u kontaktu sa glumcima, ali da li si kasnije bar sreo nekoga od njih?

Slavko Štimac mi je godinama bio komšija. Znao je da dođe u moje školsko dvorište, da me onako malenog stavi na ramena i nosi. Bio sam jako ponosan. Batu Stojkovića sam posle mnogo godina sreo u jednom lokalu. On je sedeo za jednim stolom sa svojim društvom, a ja sa svojim za drugim. Prijatelji su me ubedili da mu priđem i pozdravim se. Ne znam da li me se zaista setio ili je samo majstorski odglumio, ali bilo je lepo sresti ga i šmekerski je obrnuo turu pića za moje društvo i mene.

Da li bi sada prihvatio neku ulogu?

Razmislio bih, ali u načelu da. Ako bi me neko video u nekoj ulozi i smatrao da mogu da je iznesem, bih.

Čime se Andrija danas bavi i šta planira za budućnost?

Sada živim u Srbiji i zaposlen sam u Telenoru. U slobodno vreme radim i na jednom humanitarnom projektu za koji se nadam da će meni biti budućnost.