Katerina Ismailova

Prvo matematika pa potom duša

Zamislite matematički precizno isplaniran nastup, a zabranjen ulaz mlađima od 14 godina. Neverovatno zvuči, ali radi se o operi, u dva čina, Dmitrija Šostakoviča “Katerina Ismailova”. Režija Dejan Miladinović (ovom operom slavi 35 godina umetničkog rada), dirigent Uroš Lajovic, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada. Premijera u Centru “Sava”, poluprazna velika sala. Izgleda da Beograd definitivno nema opersku publiku. Rađeno sa dosta strasti, zanosa i energije, bez koje i nema operske umetnosti, ali sve izgleda tužno kad vam se učini da je, u jednom trenutku, više statista na sceni nego publike u sali. Šteta, jer se radi o izvornoj ruskoj operi, upotpunjenoj izvornim ruskim jezikom sa solistima Svitlanom Dekar i Anatolijem Ponomarjevim.

Priču o zloj Katerini, koja najpre ubija svog svekra, pa potom i ljubavnika koji je izdaje, reditelj Miladinović je izmestio u postnuklearnu katastrofu, u rusku zabit koju je teško pronaći na geografskoj karti. Scena grupnog silovanja, učinila je ovu operu zabranjenom za mlađe od 14 godina. Beznađe, mračna scenografija upotpunjena video-bimom na kojem se prikazuju kiša, vetar, blato, mulj… Uspešno je dočarana teskoba sa zrncem nade koje ostaje u kutiji iz koje je izletelo sve zlo sveta…

Hrabar umetnički potez, koji je očigledno zahtevao dosta truda, sa svakim intermecom kao posebnom radnjom. Imali smo priliku da vidimo ne samo sadržinski tešku operu već i delo koje je teško za pevanje, što nam je potvrdila i prva solistkinja Svitlana Dekar.

– Ja sve vreme pevam u atonalitetu. Morala sam pažljivo da slušam svaki ton, i to najpre muziku orkestra, pa pevače, koji se razlikuju. U ovoj operi morate najpre matematički izračunati intervale, pa tek potom uneti dušu u nju – rekla nam je Dekar.

Bilo kako – veliki plus za zanos i entuzijazam umetnika koji su u stanju da pevaju, bar, za jednog istinskog ljubitelja opere.

Danijela Tadić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.