Moby
Oko ponoći nastupio je dugo očekivani američki muzičar Ričard Melvil - Moby. Poznat je po tome što je na sceni veoma živahan, a tako je bilo i ovog puta. Na sceni je skakao, pevao, svirao gitaru, a u bržim deonicama i bubnjeve. Publika je bila oduševljena!
Publici je poželeo "Dobro veče", a zatim nastup počeo pesmom "Extreme ways". Skoro trideset hiljada ljudi na Main Stage-u skakalo je i pevalo sa njim. ”Sledeću numeru, koju sam prvu izdao, posvećujem Dejvidu Linču” najavio je Moby, i čuli smo "Go", gde je Moby svirao bubnjeve. Moby je poznat po tome što u poslednje vreme sarađuje sa ovim rediteljem.
Mobiju su se na sceni pridružile i dve sjajne pevačice, čiji su prodorni i savršeni glasovi potpuni obuzimali u sporijim deonicama… Čuli smo još i “It’s raining again”, i “Rock the party” – kojom je uzdrmao pozornicu.
“Ovu pesmu posebno volim da izvodim na festivalima, jer obožavam da gledam hiljade ljudi kako skaču!”, rekao je Moby, a zatim smo čuli “Disco Lies”. Publika je poludela uz brze ritmove! Uz “Lift me up” ljudi su skakali, pevali i vrištali, a Moby je ovu pesmu najavio uz izvinjenje Srbiji u ime Amerike. Dodao je još da mu se čini da će stvari krenuti na bolje jer je na čelo Amerike došao novi predsednik – Barak Obama.
Po mom, jako subjektivnom mišljenju, najlepšu pesmu “Porcelain” posvetio je ovom festivalu, i rekao da mu je ogromna čast da prisustvuje jubilarnom desetom EXIT-u, “Koliko ja znam, ovo je jedini festival koji je počeo kao protest, i zato mi je još draže što sam ovde.” Dobio je ovacije, publika je naravno bila oduševljena.
Čuli smo i sporije "stvari" kao “We are made of stars”, "Mistake", "Pale horses" i "Why does my heart". Posle svake numere Moby se zahvaljivao uz “Thank you, thank you, thank you”, i poneko nespretno “hvala” na srpskom. Naša publika je poznata po tome što obožava da joj se strani muzičari obraćaju uz poneku reč na srpskom jeziku, tako da je Moby ovim gestom “zaradio” dodatne poene.
Još jednu bržu stvar ostavio je za kraj - "Feeling so real", publika je opet počela da skače…
Hiljade ruku podignutih u vis i upaljena svetla neponovljiv su prizor koji je čak i Moby slikao.
Naravno, sa scene je ispraćen uz ovacije. Ono što je pravi kvalitet ovog nastupa jeste što se Moby trudio, a u tome je i uspeo, da prenese atmosferu i emociju svojih pesama, bilo da su brže ili sporije. Nije lako preneti na scenu, pred trideset hiljada ljudi, prilično upeglane i produkcijski savršene numere. Ono što je na vrhu top lista, i što uspeva u svetu, ne znači da će se ”primiti” i kod nas. Ali, Mobijev trud i prilično lukavo komuniciranje s publikom ne ostavlja sumnju da je ovo bio dobar koncert.
Tekst: Nada Veljković
Foto: Mirjana Ristić