Razlozi da se okrenemo biljnoj ishrani

Ponekad nam različiti načini ishrane (ne dijete) kao što su vegeterijanski ili veganski deluju ekstremno i nedovoljno objašnjeno. Ljudi koji odstupaju od klasičnog, da kažemo komercijalnog pristupa unošenja i korišćenja hrane imaju zdravstvene, etičke, religijske ili ekološke razloga zašto to čine.

U senci brze hrane, instant dijeta i različitih veštačkih dodataka ishrani, alternativni načini ishrane pružaju neke vrlo interesantne podatke zašto smo mi kao ljudska bića više biljojedi nego mesojedi. Da vidimo šta kažu:

Oblik čovekovih zuba i kretanje vilice je predviđen za gnječenje i mlevenje biljaka, jer se vilica kreće levo - desno i gore-dole, dok je kod mesojeda pokret vilice uglavnom gore – dole i predviđen za gutanje hrane

Čovekova creva su veoma duga i želudačna kiselina blaga – za varenje biljaka, kao kod biljojeda, dok mesojedi imaju kratka creva i jaku želudačnu kiselinu.
Na osnovu istraživanja (dr Per- Olaf Astrand) kod vrhunskih sportista utvrđeno je da su oni koji su se hranili pretežno biljnom ishranom pokazali veću izdržljivost nego oni koji su se hranili pretežno mesom.

Izdržljivost biljojeda u životinjskom svetu se ogleda npr. kod konja koji mogu satima da trče velikom brzinom i slonova koji mogu da trče 10-12 sati, dok životinje koje su mesojedi kao što su tigrovi i gepardi imaju veću brzinu i snagu na početku, ali se zamaraju relativno brzo.

Čovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja, pritom čovekov organizam veoma teško apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz mleka, ali zato lako apsorbuje iz biljaka
Jaja predstavljaju drugostepenu hranu kao i mleko, konzumirati ih u malim količinama, jer su sadrže u sebi mnogo holesterela i zasićenih masnih kiselina

Med je hrana za pčele i predstavlja prost šećer koji brzo ulazi u krvotok, ima dobra antibakterijska svojstva, ali ga koristiti u manjim količinama. Šećeri iz biljaka su složeni šećeri i sporije ulaze u krvotok

Kada se misli na biljnu hranu, misli se na voće,povrće, žitarice i orašaste plodove. Što je hrana sirovija, to je zdravija za čoveka. Smatra se da pečurke nisu biljke jer uglavnom žive na uginulim ostacima

Čovek treba da ima 2-3 obroka dnevno, jer je želudac mišić i treba da se odmara kao i svaki drugi mišić

Voda, čajevi i ceđeni sokovi se piju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ukoliko unosite tečnost u toku obroka razblažuju se želudačni sokovi i otežava proces varenja.

Možda sve ovo zvuči strašno, ali pristalice ovakvih načela smatraju da treba da koristimo hranu koja je predodređena za ljudsku vrstu, a to je biljna ishrana, jer time izbegavamo različita savremena oboljenja i bolesti, odnosno produžavamo i poboljšavamo sebi život. Principi u različitim tipovima ishrane su različiti, nekad zbunjujući, ali je suština vratiti se što više prirodi i njenim zakonima.

Biljojedi, mesojedi ili svaštojedi, šta smo?

Izvor: B92

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.