Praznik koji je nadživeo državu: Dan republike koje više nema
Dve su države nestale u međuvremenu, a 29. novembar još miriše na praznik. Bar onima koji broje više od trideset zima.
I nema više taj miris mnogo veze sa jugonostalgijom. Mnogi se neće ni setiti da je na današnji dan pre 70 godina održano čuveno drugo zasedanje AVNOJ-a, kada su postavljeni temelji više od dve decenije već nepostojeće države.
Ali će se jutros, čekajući autobus na smrznutom stajalištu, setiti da „u ona vremena“ na današnji dan ne bi otišli na posao, deca ne bi išla u školu, a još ako bi Dan republike pao u sredu, pa se dva neradna dana spoje sa vikendom, i eto mini odmora.
Sjajno je nekako pao taj Dan republike pred kraj novembra da prekrati vreme između letnjeg raspusta i novogodišnjih praznika. I da se proletarijat, večito u raskoraku između fabrike i njive, okupi na selu. Možda se baš zato i najduže održao od svih praznika bivše Jugoslavije.
Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održano je 29. novembra 1943. u Jajcu u Bosni i Hercegovini, koje je u to vreme bilo pod kontrolom partizana. Sednicom je predsedavao hrvatski političar, predratni predsednik skupštine Kraljevine SHS dr Ivan Ribar. Odlučeno je da se stvori federalna Jugoslavija sastavljena od šest republika. Poništene su odluke jugoslovenske vlade u izgnanstvu, a kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju.
Dan republike bio je dan kada se, kao što je pevalo „Zabranjeno pušenje“, na televiziji gledala Lepa Brena dok smo se pripremali da krenemo na porodično okupljanje negde na selu. A čim bismo stigli u selo, muškarci su oblačili stare džempere, ofucane prsluke i gumene džizme još mrljave od prošlog svinjokolja, oštrili noževe i ložili vatru ispod kazana u kojima će se topiti mast i praviti čvarci.
- Bilo je to slično kao u Americi sa Danom zahvalnosti na koji je glavna asocijacija porodično okupljanje i pečena ćurka - kaže pisac Muharem Bazdulj. - Moja asocijacija na Dan republike jeste sjajan osećaj da ne moram u školu. Taj sentimentalni aspekt 29. novembra i sećanje na njega zavisi od generacije kojoj pripadate i republike u kojoj ste živeli. Ali suština je, ipak, podsećanje na dan kada je stvorena država koja je ipak imala emancipacijski efekat za svoje narode. Uvedeno je pravo glasa za žene, besplatno zdravstvo i školstvo, vodilo se računa o penzionerima. Čini mi se da se mnogi i dalje sećaju tog praznika sa nostalgijom, jer nove države ne uspevaju da ožive nove nacionalne praznike.
Tragovi nekadašnjeg praznika žive i danas. Jugonostalgičari obiđu Kuću cveća, okupe se u Jajcu ili ponekoj kafani koja još gaji komunističku ikonografiju. Sa „titovkama“ na glavi i pionirskim maramama, koje im po godinama sudeći, odavno ne pristaju, verovatno će i danas zaigrati kozaračko kolo i pustiti poneku suzu za prošlim vremenima. Tradicionalno, Dan republike obeležiće koncertom i sarajevski ogranak „Zabranjenog pušenja“. Ima nešto više od puke simbolike u činjenici da će taj koncert održati u Beogradu. Uostalom, baš je u Srbiji Dan republike najduže trajao. Obeležavan je sve do 2002. godine, kad republike čije smo osnivanje slavili već odavno nije bilo.
A šta je ostalo, i od države i od praznika, možda najslikovitije opisuje jedini grb FNRJ iz Jajca koji je ostao na nekoj od zgrada državne administracije. Reljef na zgradi saveznog SUP-a u beogradskoj Ulici kneza Miloša, samo što ne otpadne sa olupanog zida, a iznad šest plamenova koje je istorija odavno ugasila stoji polomljena zvezda petokraka.