Marihuana na mozak utiče slično kao šizofrenija

Odavno je poznato da je zloupotreba marihuane povezana sa poremećajima koncentracije i pamćenja. U želji da dobiju kompletniju sliku o načinu na koji sastojci kanabisa utiču na mozak, naučnici sa Univerziteta Bristol snimali su najmodernijom tehnologijom moždanu aktivnost laboratorijskih pacova dok su bili pod uticajem supstance koja oponaša psihoaktivne sastojke marihuane.

Naučnici su utvrdili da je uticaj droge na strukturu pojedinačnih reona mozga bio praktično neprimetan, ali da su zato nervni impulsi u hipokampusu i prefrontalnom korteksu mozga u potpunosti izgubili svoje koordinisane obrasce. Samim tim, pacovi su postali dezorijentisani i nisu uspevali da donose prave odluke, koje bi im pomogle da izađu iz lavirinta kakav bi inače lako „rešili“.

Studija objavljena u stručnom časopisu Journal of Neuroscience pokazala je da takva nekoordinisana moždana aktivnost pod uticajem marihuane umnogome podseća na patološku sliku viđenu kod šizofrenije. Naime, hipokampus i prefrontalni kortekst mozga imaju značajnu ulogu u procesu donošenja odluka i pravilnom formiranju kratkoročne memorije. Poznato je da su nepravilnosti u ovim delovima mozga važan deo patološke slike viđene kod obolelih od šizofrenije.

Istraživači smatraju da bi ova veza mogla da im pomogne u razumevanju teških psihijatrijskih oboljenja poput šizofrenije. „Zloupotreba marihuane je česta među obolelima od šizofrenije. Nedavne studije su pokazale i da psihoaktivni sastojci marihuane mogu da uzrokuju simptome šizofrenije i kod zdravih dobrovoljaca“, objasnio je dr Met Džons, glavni istraživač. „Ako se ispostavi da su neka oboljenja posledica ovakve ’disharmonije’ u mozgu, možda se ona mogu lečiti tako što će se moždana aktivnost iznova ’naštimovati’“, dodao je on.

Iako se marihuana u javnosti, naročito među mlađom populacijom, smatra „lakim narkotikom“, treba znati da je njena zloupotreba povezana sa čitavim nizom ozbiljnih posledica. Dugoročno izlaganje psihoaktivnim sastojcima kanabisa dokazano utiče na sposobnost učenja, pamćenja, pravilnog izražavanja i donošenja zaključaka, što je posledica poremećaja prirodnog hemijskog balansa u mozgu.

Zloupotreba marihuane može biti posebno opasna kod osoba sa emotivnim poremećajima i psihijatrijskim oboljenjima, objašnjava dr Nedeljko Bjelica, psihijatar sa VMA. Dokazano je da marihuana može da dovede do ozbiljne depresije i kod zdravih osoba. Ovaj narkotik, naime, često izaziva „začarni krug“, kada osoba sve intenzivnije pribegava njegovoj zloupotrebi samo kako bi ublažila „bol“ i emotivne smetnje koje nastaju upravo zbog njegovog korišćenja.

Kako bi bolje objasnili svoja saznanja, naučnici su moždanu aktivnost uporedili sa koncertom simfonijskog orkestra, kod kojeg različite sekcije moraju da budu u savršenoj ritmičkoj harmoniji, kakvu im obezbeđuje dirigent. Slično tome, nervni impulsi u mozgu se „nadopunjuju“ na određenim frekvencijama, a pravilna sinhronizacija moždanih talasa nam dozvoljava pravilno procesuiranje informacija i donešenje zaključaka.

Kada bi samo jedna sekcija simfonijskog orkestra ispala iz ritma, sve ostale bi imale ogromnih poteškoća da se usklade. Analogno tome, promena u sinhronizaciji moždanih talasa dovodi do svojevrsne disharmonije moždane aktivnosti, što ima negativne implikacije na naše ponašanje.

Ova saznanja su važan iskorak u shvatanju toga kako ritmička aktivnost mozga podleže procesu razmišljana, i u zdravlju i u bolesti“, smatra dr Mihal Kucevič, prvi autor studije.

Izvor: bol.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.