Hleba i izbora
Uvek mi je bilo interesantno kako mi kao narod brzo zaboravljamo. Kao nacija smo živi primer amnezije. Iste njuške nam iz godine u godinu obećavaju iste stvari, pričaju iste laži, na isti način nam izvuku tepih ispod nogu, i mi nikako da se opametimo.
Šta više, uvek im iznova dajemo poverenje u nadi da će ovoga puta biti drugačiji. A to poverenje je jedino što nam je ostalo, i to je u ovim vremenima najskuplja stvar koju nekome možete pokloniti. Ali mi smo od poverenja napravili bagatelu, jeftinu prostitutku koja ne bira mušterije, jer je očajna i mora da preživi dan.
Evo opet najavljuju nove izbore – krsnu slavu svih Srba i najveći događaj u državi. Svi će obući svoja najbolja odela, izvaditi iz fioka svoje najslatkorečivije rečenice, uvežbati najblistavije laži, a nacija će sedeti ispred svojih televizora, ne trepćući, puštajući da im obećanja leče rane koje su ta ista obećanja i napravila.
Cirkus ponovo dolazi, i ponovo će biti predstava za pamćenje. Od drugorazrednih klovnova ćemo napraviti umetnike svetske klase, sve to od našeg novca. Ponovo ćemo se za slavskim i porodičnim trpezama deliti na "naše" i "njihove", ne shvatajući da se svi kuvamo u istom loncu splačina koji će na kraju biti ili prosut ili ostavljen da ga pojedu kerovi željni prevlasti u čoporu koji niti zna gde ide niti mu je to bitno.
Srbija je žena koja vapi za sigurnom kućom. Žena maltretirana i zlostavljana, ali žena koja nikako da se opameti. Srbija mora naći način da se zaštiti sama od sebe, da se pogleda u ogledalo i kaže „Dosta je bilo.“ Manjak samopouzdanja stvara taj višak poverenja o kome sam malopre pričao, a višak poverenja nas vodi u provaliju iz koje se ne možemo iskobeljati već decenijama. Do te provalije nas dovedu naše vođe, ali je tužna istina da smo mi ti koji svojevoljno u nju skaču. „Sam pao – sam se ubio.“
I taj prst koji sve ovo vreme traži da se uperi u krivca će kad tad morati da se okrene i stavi na čelo nacije. Do tada će samo bespotrebno stajati u vazduhu, a krivca ćemo videti samo u ogledalima. A od ogledala ne možemo pobeći, niti ga možemo slagati. Ogledalo pokazuje ono od čega bežimo sve ove godine, ogledalo pokazuje istinu, i nas same.