Badnjak
- Badnjak se nekada donosio iz šume, a tek kasnije domaćini iz gradova počinju da ga kupuju - kaže dr Marjanović. - Postoje nedoumice da li se to radilo ujutru ili uveče. Sasvim prirodno je da su naši preci odlazili ujutru po badnjak, da bi u savremeno doba, zbog brojnih obaveza, to moderni domaćini počeli da rade po podne, kada završe posao. Isto tako, postojali su i običaji, na primer u Zemunu, u vojvođanskom delu Beograda, da badnjak ne bude zapaljen, već ga tokom Badnje večeri domaćini drže ispod stola, kako bi ga posle praznika vezivali za voćke nadajući se boljem rodu.
Česnica, kolač koji je bio umešen za Božić, takođe je bio veza sa porodicom, njenim očuvanjem i proricanjem budućnosti. I ona je „iskoračila“ iz intimne kućne atmosfere i sada se pojavljuje u javnom prostoru, kao zajednička ceremonija. Stari običaji nalažu da u česnici bude parica, kukuruz, a nekada su bili i deo jarma, deo kućnog praga... To je simbolički nalagalo da će onaj kome se zalomi taj deo tokom nastupajuće godine više računa da vodi o domaćinstvu, drugi će svoj posao imati pri očuvanju stoke...
Preko obala Save i Dunava, u Vojvodini domaćice su česnicu mesile kao suve pite, a uz njih je išao i božićni kolač. U česnicu su stavljali sve što je bilo povezano sa kultom predaka: orahe, med, suvo koštunjavo voće i parice.
- U tim krajevima bio je mešen poseban kolač čija gornja površina je bila ukrašena simbolom onoga što je povezano sa početkom novog agrarnog ciklusa: stilizovanim grožđem, svinjama, volovima, astralnim simbolima sunca i meseca. Sredina tog kolača bila je vrlo bitna jer je na njoj bila takozvana ruža u koju je bio uboden stručak bosiljka.
Kada se ovakav kolač lomi na Božić, ona strana na kojoj je ostala ruža čuva se do Malog Božića (14. januara) pa se tada ponovo iznosi na trpezu.