Zašto Srbi pucaju za vreme praznika?

Da se ne lažemo, nema Srpčića (mali Srbin, prim.aut.) koji za vreme svog odrastanja nije slušao priču o nekom svom dedi, dedi stricu, pradedi, čukundedi ili askurđelu koji je sa nepunim šaržerom municije uspeo da pobije i rastera svako agresorko govno koje je imalo dovoljno devijantan um i manjak zdravog razuma da kroči i napadne sveto srpsko tle.

Jebiga, nama je rat u krvi, po tome smo poznati kao narod. Kao sad kad bi Francuzi bacali kroasane u vazduh za vreme praznika, ili Bugari ružnu decu. Nemci bi isto pucali, nego ne smeju zbog kazni od par hiljada evara. Nemci više vole pare od pucanja. Mi jok. Mi bi pucali i da nam pišu te kazne od par hiljada evara, jer para svakako nemamo, a ne mogu da mi uzmu nešto što nemam.

Znači, stali smo kod toga da ako nešto volimo to je da ratujemo i da ga na kvarno zavučemo komšiji, ali pošto nam sad ne daju da ratujemo, a komšiji možemo i hoćemo da ga zavučemo svakodnevno, onda nam ostaju praznici da izlečimo svoju frustraciju i da sa mirom božijim u duši izađemo na terasu i skokamo jedno dvanajs metaka u vaseljenu, za svakog apostola po jedan. Trinaesti slučajno zaluta u gumu komšijinog Golfa dvojke, jer je to moje parking mesto, ko ga jebe.

I posle uhvatim sebe kako kukam zbog petardi. Kad malo bolje razmislim, neka ih, petarde su manje zlo. Jesu dosadni kao gostovanje Teofila Pančića u Utisku nedelje, ali ako moram da biram između petardi i toga da me komšija sačeka u ulazu sa tetejcem ili dugom devetkom da mi se načestita Nove godine i ostalih praznika – ja biram petarde.

Jer samo su nam petarde i ostale, sve smo ostalo ispucali.