Milan Cvijić: Televizija je u Srbiji ogledalo stanja u kulturi - apsolutni užas

Foto: Jelena Radosavljević

Da li u Srbiji postoje "zvezde" u pravom smislu te reči?

Zavisi šta se podrazumeva pod "zvezdom". Ako se gleda isključivo to koliko je neko poznat, ima ih prilično. Međutim, za mene "biti zvezda" podrazumeva, osim neprikosnovenog kvaliteta onoga što neko stvara, sveobuhvatnu sliku koju neko plasira o sebi - na sceni, na televiziji, u društvu ili kada ide po hleb i jogurt u prodavnicu. Ovako na prvu loptu ne mogu da se setim apsolutno nijedne osobe kod nas koja ispunjava sve ove kriterijume i to mi je prilično tužno.

Koliko je izgled bitan za jednog muzičara?

Što se mene tiče nije ni najmanje bitan. Međutim, globalno gledano, većina je opsednuta vizuelnom estetikom, tako da veoma talentovani ljudi skromnog ili manje privlačnog izgleda često prolaze lošije od onih koji prema društvenim kriterijumima izgledaju lepše ali su na profesionalnom planu dosta lošiji. Izgled, naročito u muzici, bi trebalo da bude najmanje bitna od svih stvari, a nažalost često nije tako, naročito kod nas.

Šta misliš o voditeljkama koje vode ozbiljne emisije, a imaju stajling primeren muzičkim show programima?

Televizija je u Srbiji ogledalo stanja u kulturi - apsolutni užas sa časnim izuzecima. Gotovo sve je kič i šund, Grand Parada i Farma, Mala nevesta i Sulejman, malograđanština i neukus, političko poltronstvo i blatantna neobrazovanost, Radoš Bajić i Saša Popović, Jelena Karleuša i Suzana Mančić. Od naše televizije me ne čudi ništa, a što se tiče mog mišljenja o tim voditeljkama, sve je to nekako tužno i jadno ali nažalost očekivano.

Kako spojiti zabavu i ozbiljan muzički nastup?

Ako je nastup "ozbiljan" u smislu kvaliteta sadržaja i načina prezentovanja istog, po nekoj logici bi trebalo da je automatski i zabavan. Mislim da je problem u tome šta se danas posmatra kao "zabava" kod nas. Predstava o zabavi se kod nas svodi na floskulu "svega previše". Stvorila se slika o zabavi kao nečemu što podrazumeva da sve "trese, lupa, udara", šljašti od jarkih boja i šarenih svetala, vrišti od vulgarnosti i gluposti, što nas opet vraća na priču o ukusu našeg naroda koji se velikim delom svodi na kič, šund i plod je neobrazovanja, kao i činjenice da mediji serviraju uglavnom đubre od sadržaja. Da bi nastup bio ozbiljan i zabavan, osim kvalitetne muzike koju predstavlja, izvođač bi trebalo da stvori atmosferu kroz komunikaciju sa publikom, jer ako publika stekne utisak da se muzičar dobro zabavlja i da je opušten na sceni, to stvara povezanost koju publika ume da prepozna i u kojoj će uživati i zabaviti se.

Ko je po tvom mišljenju najbolji srpski pevač/pevačica?

Što se tiče ljudi koje sam slušao uživo, to je svakako Hana Vučićević, naša jazz/soul/r'n'b pevačica koja je davno imala projekat J.U.S.T. a naša javnost je možda zna po tome što je pozajmila vokal za pesmu "Are You Ready For" (2001), projekta Speed Limit. Ko je nju barem jednom čuo kako peva uživo, siguran sam da deli moje mišljenje.

Da li se može uporediti televizija u Srbiji i u Americi?

U Srbiji i u Americi se ne može porediti apsolutno ništa, a jedan od najvećih razloga za to je ona stara narodna "kol'ko para, tol'ko muzike". Iako veliki broj njihovih medija pati od istih kvalitativnih bolesti kao i naši, sama raznovrsnost koja kod njih postoji omogućava svakome da nađe barem po nešto za sebe. Kod nas postoji prividna raznovrsnost, a ispod tog privida samo jeftina borba za gledanost/čitanost koja se vodi apelovanjem na najniže porive gledalaca i dodvoravanjem njihovim najvulgarnijim prohtevima, a koja će u krajnjem ishodu doneti skuplji i traženiji reklamni prostor. Mediji u Srbiji su najvećim delom jedna velika ružna "reklama za reklamni prostor".

Šta misliš o takozvanim starletama kojih ima dosta u našim medijima?

Smešan je i banalan pojam "starlete". Mislim da ih je sve najbolje opisao moj prijatelj i kolega, Milan Kamponeski kada je opisujući Kim Kardashian rekao "...široj javnosti je poznata po tome što je najplaćenija besmislena osoba na svetu, takozvana starleta." Da ne ulazim u to koliko su naše 'starlete' u odnosu na one koje se u svetu smatraju 'starletama' otprilike Yugo Coral 45 spram Lamborghini Aventadora, morate shvatiti da starlete proizvode isti oni ljudi koji posle kukaju kako im je dosta starleta. Nijedna starleta nije postala popularna i poznata zbog svoje lepote, pameti (najčešće gluposti zapravo) ili fizičkih atributa, jer da je izgled dovoljan da neko postane starleta, u Srbiji bi ih bilo barem sto hiljada.

Starlete su stvorili ljudi koji opsednuti takvim glupostima koje im mediji serviraju, a u nedostatku ikakvog sadržaja u svojim životima, komentarišu, pričaju, prepričavaju, razmišljaju o njima i svojim ponašanjem jednostavno daju signal da je serviranje sadržaja čiji su glavni sastojak "starlete", nešto što prolazi i što će se dobro prodati sutra. Oduvek sam podržavao legalizaciju prostitucije, a kako su starlete samo fensi prostitutke kojima ceo jedan medijski sistem pravi reklamu za posao, ne mogu reći da imam nešto protiv njih, samo protiv tog medijskog sistema i javnosti koja ih glorifikuje. Plavi most, javna kuća, Pink televizija, internet portal ili naslovna strana nekog magazina - prodavanje dupeta za pare je prodavanje dupeta za pare. Vi možete da ga zovete kako god hoćete, za mene je to prostitucija.

Da li je internet pretnja televiziji u Srbiji?

U Srbiji ništa nije pretnja televiziji i još najmanje deceniju i po ništa neće biti pretnja televiziji. Jedino po čemu se internet izdvaja od televizije je činjenica da njega u političkom smislu još uvek niko ne može da cenzuriše tako očigledno i tako nasilno kao televiziju, pa predstavlja možda i poslednji bastion slobodnog protoka informacija. Nažalost, ove stvari na internetu čitaju oni koji ih već znaju, dok većina klikće na "Pogledajte šta je Ekrem uradio na Farmi" ili "7 načina da poludi u krevetu zbog vas" linkove. Televizija je magična hipnotišuća kutija uz koju srpski narod ne oseća krčanje creva, prazninu u glavama i okove na rukama i nogama.

Da li i koliko koristiš društvene mreže, Facebook i Twitter? Da li ti one pomažu u poslu?

Koristim ih i to veoma mnogo. Poslovi koje obavljam su takvi da celo svoje radno vreme, što će reći preko sedam sati dnevno, provodim za računarom, tako da su Twitter i Facebook neizbežni sastavni deo svakog dana a moram priznati da ih ja i volim. Osim toga, deljenje sadržaja koji plasiram kao kolumnista portala nadlanu.com i praćenje sadržaja koji plasiram kao Web urednik na MTV Serbia zahteva konstantnu povezanost na socijalne mreže. Ipak, ovaj odnos počne da smeta vremenom, tako da, ma koliko da sam naviknut na njih, gotovo svaki dan poželim samo da poisključujem telefone i kompjutere i odem na dva dana negde gde nema interneta, jer sve to postane vremenom veoma opterećujuće. Ipak i pored svega toga, drago mi je što mi socijalne mreže nikada nisu i nadam se da neće u budućnosti postati zamena za interakciju uživo sa ljudima, jer za to ne postoji adekvatna zamena.

Intervju možete naći ovde.