PMS ili Pravo Muško Stradanje

- Ne radi nam slavina.
- Kako ne radi?
- Pa kad okrenem na hladnu vodu ide mlaka.
- Pa to je zato što prvo držiš otvorenu vrelu vodu. Ne može u sekundi da se prešalta sa vrelog na hladno, nije to PMS to je slavina.

E to je to. Sekunda i nema te.

Skoro sam devojci u PMS- u pojeo čokoladu, kad smo oboje skapirali šta sam JA uradio neko vreme smo stajali i samo se netremice gledali, ona predator, ja plen. Stajao sam nepokretan, kao kunić ispred zmije ili jelen pred farovima kamiona.

I onda dok sam išao do Maksija po čokoladu sam razmišljao kako je moguće da neko može u trenutku da menja raspoloženje i za kratko vreme da doživi širok dijapazon emocija.

Jedino meni logično objašnjenje je to da su žene kao žene izuzetno kompleksnije od nas muškaraca, baš zbog tih silnih promena koje prođu u životu. Prvo je devojčica, pa onda pubertet, pa je devojka, pa žena, pa majka, pa.....ma idi bre. Mi muškarci se rodimo, prohodamo, jednu ruku gurnemo u nos, drugu u gaće i samo odemo u visinu. Ja na primer imam isto razmišljanje sad kao sa 7 godina, samo što imam veći fond reči.

"Dobro je, to je priroda stvari, ne mogu ja tu ništa da promenim" – tako ja se vraćam ka zgradi i ponavaljam u sebi kao mantru. Stežem onu čokoladu kao slepac kokošku i ponavljam. Ubeđujem sebe da taj PMS ima i pozitivnih strana, samo da se nekako uvek ispolje kad ja nisam kod kuće. Kao kad sam bio klinja, uvek mi je za sekund izmakao Deda Mraz kad ostavlja poklone.

I onda dođem do ispred zgrade,stanem,pogledam u prozor, i skapiram da sve ovo ide u moj rok službe kao zrelog i odgovornog muškarca, i da je meni sa njom lepo, iako nekad dobijem želju da sebi razapnem mošnice između kapija Beograda i katapultiram se na Mesec, ipak mi je lepo i ne bih ni želeo ništa drugo.

I onda se setim da me sve ovo čeka i naredni mesec. I da sam zaboravio da kupim nešto u Maksiju. Bilo šta.

E jebiga, opet moram do prodavnice, sačekaće me PMS još ovih dvadesetak minuta.