The curious case of Lilly Lynch
"Prema izveštaju PS Savski venac, nakon što je dežurna služba primila poziv 19.1. u 23,30 sati, da su vrata od jednog stana u Zagrebačkoj ulici otvorena, policija je izašla na lice mesta i utvrdlila da su pomenuta vrata zatvorena i da nema tragova obijanja. Tako da nije bilo intervencije policijskih službenika", zvanični je odgovor MUP-a na pitanja koja sam postavila povodom upada u stan urednice Balkanista.
Očekivala sam bilo kakav odgovor MUP-a, pa čak i neko besmisleno objašnjenje i glupavo opravdanje postupka dvojice policajaca, ali li ne i negiranje čitavog događaja. U trenutku me je ovaj bezobrazluk ostavio bez teksta.
Neovlašćen upad policije!
U stan urednice Balkanista u nedelju nešto posle ponoći ušetala je policija bez najave i kucanja, izvukla je iz kreveta i počela da je ispituje o životu u Srbiji.
Ređala su se pitanja: "Zašto je u Srbiji?", "Od kad je u Srbiji?", "Kada je prvi put došla?".
Policajci se ni u jednom trenutku nisu predstavili, a objašnjenje za ulazak u stan bilo je "Ostavili ste vrata otvorena."
Zabrinjavajuće je to što se ni UNS ni NUNS nisu oglasili, što osim Nove stranke i Libeka nijedna organizacija, nijedna politička partija nije našla za shodno da osudi ovakvo ponašanje policijskih službenika. Svi su ostali nemi, da li iz straha ili čiste ignorancije, a možda i oni, kao i MUP misle da je Lili sve to sanjala ili pak izmislila.
Nije se oglasio ni PPV Aleksandar Vučić, koji je ovih dana rad da se uhvati u koštac sa svim zlotvorima koji su ikada naudili novinarima u Srbiji, a nikako da se uhvati sam sa sobom i prihvati političku odgovornost za stradanje pojedinih novinara tokom ’90.
(old_image)
Nije se oglasio na premijer i ministar policije, Ivica Dačić, koji se kune u evrointegracije i približavanje države Evropskoj uniji, ali izgleda ne shvata da je pravo slobode medija osnova svake pravne države, kao i da kršenje ljudskih prava od strane pripadnika bilo koje državne institucije mora strogo i momentalno da se kazni.
Zabrinjavajuć je i izostanak podrške i kasna reakcija velikih medijskih listova koji se već nedeljama utrkuju ko će pre da objavi imena "ubica" Slavka Ćuruvije i hvale kako su baš "oni" bili bitna karika u "razotkrivanju" ovog 15 godina starog zločina, odnosno kako su se napokon izborili za pravdu.
Lili Linč je prošla koroz svojevrsnu torturu, nalik onoj koju su novinari iskusili 90-tih, a omogućenu tadašnjim Zakonom o informisanju koji je potpisao današnji prvi potpredsednik Vlade, a tadašnji ministar informisanja, torturu koju danas MUP Srbije negira.
Postavlja se pitanje da li je njen slučaj prvi u nizu i kako bez podrške stranaka i medija možemo da se izborimo za medijsku slobodu koja je danas u džepovima moćnika. Do sada smo svi shvatili – ko poseduje moć, poseduje i medije u Srbiji, a Lili Linč nije pristala na to.