Stare dečije pesmice koje i danas pamtimo

"Taši, taši, tanana"

Taši, taši, tanana
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doleteće ptičica,
Ljuljnuće se grana,
Otpanuće jabuka,
Dignuće je Ana.
Taši, taši, tanana
Taši, taši, tanana,
Sa dedina tavana,
Deda nosi ševu,
Da vidi Milevu,
I ševa Milevu,
I Mileva ševu.
Taši, moja pa moja
Taši, moja pa moja,
Nosi deda šeboja,
Na šeboju šara.
To je buba-mara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta
Sa šeboja cveta.
Taši, bela, debela,
Taši, bela, debela,
Sva su deca vesela,
Doneo im čika
Iz šume lešnika
Jela bi i Ljuba,
Ali nema zuba,
Zato joj je seka
Uzvarila mleka.
Taši, rode pa rode
Taši, rode pa rode,
Kurjak bere jagode,
Kad nabere dosta,
Moliće ga Kosta
Da ih sve ne pomlavi
Da i Nasti ostavi,
A kurjak će kasti:
"Kako ne bih Nasti".
Taši, taši, moje luče
Taši, taši moje luče,
Ide baba po unuče.
Izdaleka prstom pruža:
Eno moja Ruža!
Taši, taši Ružice,
Neka bride ručice,
Znaš da voli baba Jela
Kad su deca vesela.
Taši, taši, malena
Taši, taši malena,
Suknja ti je šarena,
Košuljica bela,
Kuma je donela;
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustašca zamedljana
Uvek nasmejana.
Taši, taiš,
Cveto Taši, taši, Cveto.
Moje čedo peto,
Imaš četir' brate,
Svi pitaju za te.
Jedan pita: kamo je?
Drugi veli: tamo je!
Treći traži Cvetu
Po belome svetu,
A četvrti nađe milu
na majčinom krilu.

"Lula, lula, luške"

Lula, lula, luške
Lula, lula, luške,
Kraj Morave kruške,
Tu mi sedi tetka,
Kolačiće pljeska,
Za maloga Petka,
Oraščiće ljuska,
Oće pitu da pravi,
Al' se lišće provali,
Teta se pomami.
Svu decu pomlati,
I malog bi Mišu,
Ale ga ne da tetak,
Na Veliki petak.

-
Kas, kas kobila
Kas, kas kobila,
Tovar soli nosila;
Prodajte joj senca,
Da oždrebi ždrepca;
Da odemo na pazar .,
Da kupimo za dinar
I šećera i kolača,
Jer to voli mali Dača.

-

Sanak ode na ulicu
Sanak ode na ulicu,
Vodi Jovu za ručicu;
Hodi, Jovo, u kolevku,
Da se siti naspavamo,
Da ujutro poranimo,
Majci vode donesemo,
Voda buć, Jova truć!

"Medo Miško"

Medo Miško zaspao
Lezi potrbuške
Sanja da je legao
Ispod jedne kruške

A sve kruške padaju
U zelenu travu
Samo medo ne može
Da podigne glavu

***
Kad je bio mrak,
kad je bio mrak,
pojurila mačka miša
čak, čak, čak,
pojurila mačka miša
čak, čak, čak.

A dal'ga je progutala,
il'ga nije progutala,
to ni ona nije znala,
to ni ona nije znala,
jer je bio mrak,
jer je bio mrak...