Za koga glasati na izborima?
Foto: Beta
Ipak, izvesno je to da će Srpska Napredna Stranka odneti najveći broj glasova 16. marta. Nasuprot lažnoj slici koja se stvara zarad prikupljanja glasova, potpuno je izvesno i da će svi drugi opozicionari trčati u naručje Vučiću, samo ako budu dovoljno blaženi da ih isti pozove u koaliciju. Ne zavaravajte se da u Srbiji postoji bilo kakva ideologija koja nekome neće dozvoliti koaliciju zarad dolaska na vlast. Na primer, Vučić je ušao u koaliciju sa Dinkićem da bi svoje prste željne vlasti napokon sklopio udobno zavaljen u fotelju u Vladi. Koincidentno, 8. juna 2006. je sa govornice Skupštine pokazivao robijaški dres sa Dinkićevim imenom i rekao da je najveći lopov kog je ikada video. Tom istom Dinkiću je 10. maja 2004. sa iste govornice poručivao da je "Hitler za njega bio Mona Liza" a 18. februara 2005. rekao da je "najgora lopuža na kugli zemaljskoj". Onda je tu najveću lopužu na kugli zemaljskoj, Hitlera i robijaša doveo u Vladu i postavio za Ministra finansija i ekonomije. Taj časni, pošteni Vučić.
Da istope Vučićeve ledom spojene prste i potrče mu u topli zagrljaj sigurno da jednako žele i Nova Demokratska Stranka , Sale Radulović koji je do pre samo dve nedelje bio sjajan lik a čim je popio ostavku postao klasičan srpski političar, Čeda "always a bridesmaid, never a bride" Jovanović, koji mučenik jedini nikako ne uspeva da se uvali u tu vlast iako podmeće zadnjicu svima već 10 godina, ali ga niko neće. Sve to pod uslovom da pređu cenzus, naravno. Osim njih je tu i DSS, dugogodišnja prva pratilja na izborima za koaliciju, kao i novokomponovani "patriotski blok" čija je lista sastavljana 9000 metara na nebu u Nebeskoj Srbiji. Ipak mislim da ta želja ni kod koga nije veća nego kod Dinkić Mlađana, jer čovek bez morala, ideologije, skrupula i ikakvog osećaja za to kada je dosta, kakav je Dinkić, progutaće svaku uvredu i prodati svoju dušu đavolu samo da se ponovo domogne ministarske fotelje i oseti miris vazduha u Nemanjinoj. To nas dovodi do zaključka da SNS u Srbiji nema opoziciju, te da se sledeći izbori svode na to da se vidi koliko će Vučić osvojiti glasova i koga će pozvati sa sobom u koaliciju.
Paradoks koji nastaje iz ovoga je sledeći: Jedine dve opcije za koje se isplati glasati na sledećim izborima su DS i SPS. Tiranin Đilas i lešina koju je sa Tadićem nažalost napravio od nekada najjače demokratske opcije u ovoj državi, jedino mogu da skupe glasove na sledećim izborima sa devizom "nikada u koaliciju sa Vučićem". To i jeste premisa na kojoj Đilas zasniva celu svoju kampanju, svestan činjenice da Vučića počinje da prilično mrzi solidan deo naroda, a taj deo će se samo uvećavati u budućnosti. Ipak, sve čemu Đilas može da se nada je u najboljem slučaju neka koalicija na lokalu u Beogradu i sitan dvocifren procenat u republici, tako da on i ne predstavlja jaku opoziciju. Sa druge strane, nameće se problem SPS-a. Kako to da SPS, koji je sada u Vladi sa Vučićem, zapravo predstavlja jedinu legitimnu antitežu tom istom Vučiću, a ne neko iz opozicije?
Lako. Ko god od političkih partija da uđe sa Vučićem u koaliciju a da nije SPS (ili DS, ali DS odbija tu mogućnost), biće Vučićeva kučka. Kada je jedini motiv da se bude na vlasti, zadovoljiće se svim sitnim otpatcima, kostima i kožom koje im Veliki Vođa baci, u zamenu za to da budu u njegovoj milosti i uz njegove skute. Koalicija okupljena oko SPS verovatno jedina ima mogućnost da pri formiranju vlade sa SNS predstavi antitežu apsolutnom svevlašću, medijskom i intelektualnom mraku i tiraniji u koju SN(R)S gura Srbiju. Svidelo se to mnogima ili ne, a ja već vidim sve napade i implikacije usmerene protiv mene u komentarima, činjenica je da je sada jedini način da se Vučićevom iživljavanju stane za vrat, to da sa njim u vlast uđe stranka koju neće moći da apsolutno kontroliše i tretira je kao peškir za skidanje lepka sa prstiju. U ovom trenutku, jedina takva realna opcija je SPS.
Tako da, građanke i građani, ne zavaravajte se da se na ovim izborima radi o borbi između SNS i bilo koga, jer SNS se ne bori ni za šta, osim za što veći deo kolača čiju će većinu svakako uzeti. Sve stranke žele da 17. marta budu ono što je SPS sada - koalicioni partner u vladi koju će formirati SNS. Na žalost ili na sreću (to ostavljam vama da odlučite) jedina partija koja efikasno može da zameni SPS i bude kontra Vučiću posle 16. marta je isti taj SPS i iskreno se nadam da će to svi shvatiti u ovih nešto više od 3 nedelje, inače se ovoj državi ne piše dobro.