Guča – People are together
Kada se pomene Guča u nozdrvama se već oseća miris pečenog mesa, svadbarskog kupusa i pasulja, prolivenog piva... U ušima je zvuk trube i bubnja, melodija stranih jezika, i malih dosadnih pištavih truba koje se prodaju na svakom koraku.
Međutim, Guča je više od toga, ima magiju koja privlači svake godine nekoliko stotina hiljada ljudi...
Ono što je prvi utisak kada se stigne u Guču je to da ima dosta mladih modernih stranaca, sa pirsinzima i dredovima, koji se odlično zabavljajaju.
Takođe, Guča je čistija nego ikad! Ili je bar tako bilo do 6 sati popodne. Na svakom koraku su kante, u koje limenke i plastične čaše ubacuju i najpijaniji... Policija je na prilaznim putevima, a i u samoj Guči. Od prošle godine se na ulicama i nije promenilo mnogo – i dalje su tu prodavci trubica, lilihipa i piva. Tu su primamljivi mirisi hrane i zvuk trube, samo što je gužva u petak pre podne primetno manja, nego na primer uveče...
Na obližnjem brdu postavljena je velika truba u kojoj može i da se prespava.
„Guča is crazy“
Na ulicama se mlade Romkinje šetaju u providnim haljinama, dvojica mladića prolivaju pivo, jedna mlada strankinja sa velikim rancima na leđima, u jednom nosi bebu koja spava... Stranci đuskaju uz trubu, ili sede na trotoarima.
(old_image) Srećemo dve Nemice koje opušteno sede na stepenicama ulaza u Dom kulture. One su Ana i Anika i prvi put su u Guči.
„Za Guču sam čula od jednog prijatelja koga sam upoznala prošle godine u Španiji. On mi je opisao festival ovako - Moraš da ideš u Guču, da čuješ njihovu tradicionalnu muziku, zabavno je i ima dosta veselih ljudi na ulicama. - Tada sam već bila osvojena", komentariše Anika.
Na pitanje kako joj se sviđa Guča, ona kratko odgovara: „It is really, really crazy!“ Najviše joj se dopada to što su ovde i mladi i stariji ljudi zajedno na ulicama, i zajedno se vesele...
„Spavamo u dvorištu naših domaćina, meštana Guče. Oni su sjajni domaćini, i veoma gostoljubivi. Hranu još nisam probala jer smo stigle danas, ali mi se sviđa miris hrane koja se sprema ovde.“
Ana i Anika su imale priliku da posete i Sziget u Mađarskoj i Fusion u Nemačkoj, ali im se Guča posebno sviđa jer mogu da kampuju gde žele, a da za to ne moraju da plaćaju ili rezervišu unapred. „Ceo grad je nekako gostoljubiv. Na ulicama su i stranci i domaćini, i to mi se veoma dopada“, komentariše Ana. One su već bile u Beogradu. Kada se završi Guča vraćaju se ponovo za Beograd za koji kažu da se dosta razlikuje od Guče.
„You have to go to Guča.“
(old_image)Na ulici srećemo i mladog momka, do pasa golog, koji u ruci drži pivo i šeta. Jedna noga mu je bosa, na njoj je kanap, na drugoj pocepana papuča. „Ma ispala je usput, nema veze“, komentariše on.
Na pitanje odakle je – odgovara na srpskom: "Engleska!" Komentarišemo da zna srpski jezik, a on kaže da je Srbija njegov drugi dom! Njegovo ime je Piter i ima 25 godina. Već šesti put posećuje Srbiju, a prvi put je u Guči. „Srbiju sam posetio kada sam pre šest godina putovao. Planirao sam da ostanem dva dana, i da onda posetim Sarajevo. Međutim, ostao sam dva meseca!“
Piter kaže da je na EXIT-u već bio četiri puta, i da je zbog novca uvek morao da bira između Guče i EXIT-a, ali ove godine je čvrsto rešio da poseti i Guču. Oduševljen je Gučom i trubom, kao i opuštenom atmosferom.
„Svake godine moji prijatelji iz Srbije pričali su mi kako moram da posetim Guču. Naravno da sam oduševljen i sviđa mi se što je Guča mesto za sve, za razliku od, na primer, EXIT-a koji je više za mlade. Za mene, Guča je Srbija“, komentariše Piter.
Ono što se nameće kao utisak je da su svi stranci rekli skoro isto: za Guču su čuli od oduševljenih prijatelja, i potpuno su očarani trubom i atmosferom. Mladi stranci, bilo da dolaze iz Holandije, Kanade, Francuske ili Engleske, opušteni su, veseli, sa prašinom na odeći, dredovima, a poneki i bosi. Njih je privukla truba i tradicionalna muzika, koja su čuje na sve strane. Oni su uglavnom u „hipi fazonu“, a prenoćište je za njih najmanji problem - kampuju u šatorima i kombijima...
„People are together“
(old_image)Na ulicama su i devojke koje štapovima prave ogromne balone od sapunice. Pijani mladići balone oduševljeno buše. Tu je i grupa putujućih umetnika – dve devojke koje žongliraju i dva mladića koji na harmonici i gitari sviraju francusku izvedbu romske muzike. Oni su se upoznali pre desetak dana u Sarajevu, i tako krenuli da putuju zajedno i nastupaju.
Jedna devojka je iz Holandije, a ostalih troje iz Kanade. Svi su prvi put u Guči, a jedna od njih komentariše kako joj se, iako ne voli pivo i trubu, veoma dopada u Guči. „Sviđaju mi se ljudi, i način na koji se vesele...“ Svi stranci su pomenuli istu stvar koja im se dopala, a to je „I like the way people are together.“
Ina iz Holandije, koja žonglira u ovoj maloj grupi je do sad posetila Novi Pazar i Mokru goru, a u povratku planira da poseti Beograd.
Jedan od muzičara kaže da mu se u Guči sviđa to što ima dosta i stranih muzičara, i što može da čuje autentičnu tradicionalnu muziku. „Posetili smo Ljubljanu, Zagreb i Sarajevo, ali tu nismo mogli da čujemo izvornu muziku. Na svakom koraku je turbo folk, koji ne volimo“, komentariše on. Kaže takođe da mu se u Guči ne sviđaju male trube koje se prodaju na svakom koraku jer pište i kvare ugođaj.
Ovaj mali bend putovaće tokom avgusta, a zatim se svi vraćaju od septembra na fakultete...
Eto, baš ovde kod nas mogli bismo mnogo toga da čujemo i naučimo od stranaca. Kao što oni slušaju i uče od nas. Putovanje bez opterećenja, upoznavanje drugih kultura bez predrasuda, otvorenost...
Guča je postala mesto upoznavanja drugog i drugačijeg, a tako učimo i o sebi.
Tekst:
Foto: Saša Džambić