Da li mudro razmišljate?

Mudrost je sposobnost pravljenja valjanih i zdravih izbora koji su bazirani na iskustvu, kažu neki psiholozi. Za mnoge filozofe to je vrlina, od Aristotela do Konfučija, od hrišćanstva do budizma i taoizma. Neki psiholozi bi to lepo rekli “mudrost je ta koja razlikuje veliki lidere od ostatka sveta”.

Kako razmišljaju mudri ljudi i kako postati mudar?
Mudrost nema veze sa godinama. Možete biti mudri sa 30, čak mudriji od osobe stare 60 godina. Životno iskustvo i različite životne okolnosti ne doprinose značajno mudrosti. Inteligencija takođe nema značajnu vezu sa mudrošću. Mudar čovek je takav zato što uči iz svakog iskustva i ta znanja primenjuje u svakoj prilici. Negovati mudrost je svestan i nameran izbor svakog čoveka shodno godinama i inteligenciji i to se postiže sledećim princima:

Na svet treba gledati kao da je siv, a ne crn i beo.
Dobar je primer, recimo, mišljenje o devojci koja ima 15 godina i koja želi da se uda. Oni manje mudri bi rekli: “Da se uda sa 15? Rano je! To je pogrešno! Luda ideja!”
Mudar komentar bi ovu udaju posmatrao sa više stanovišta: “Nije dobra udaja za ovako mladu osobu, ali treba uzeti u obzir njene životne okolnosti. Možda je odrasla u takvom tradicionalnom duhu, možda je ostala bez roditelja, možda je odgajana u vrednostima koje su potpuno drugačije od naših. Treba uzeti u obzir i njeno emotivno stanje”. Mudrost je ta koja uvek sumnja i postavlja pitanja.

Mudri ljudi uspostavljaju ravnotežu između ličnih interesa i opšteg dobra.
Mudri ljudi vide šire od svojih interesa, “dalje od svog nosa”. Mudar i egocentrik ne mogu da budu jedna osoba. Onaj ko u svojim stavovima ne vodi računa o interesima drugih ljudi, ne može da bude mudar. Ali, to ne znači da je mudar večita žrtva zarad tuđe koristi. On nalazi balans i srednje rešenje koje će zadovoljiti druge, a i njemu doneti korist.

Status quo je neprihvatljiv.
Mudri ljudi neumorno postavljaju pitanja i preispituju sva pravila. Umesto da stvari prihvate kakve jesu, mudraci se trude da pronađu bolja rešenja.

Trude se da razumeju.
Ne osuđuju. Većina kategoriše i lepi etikete na ponašanje drugih ljudi – “dobro” ili “loše”. Mudar čovek razmišlja detektivski – njegov je cilj da objasni tuđe ponašanje i da ga razume, a ne da vrednuje i smešta u kategorije.

Svrha je ispred zadovoljstva.
Mudri ljudi nisu srećniji od ostalog dela sveta pre svega jer su veći kritičari i misle “na duge staze”. Smisao stvari i njihova svrha je ono što mudrace zanima, a zadovoljstvo i sreća su u drugom planu.

“Mudar je ko uči od svakoga.
Mudar je ko upravlja svojim strastima…”
(Benjamin Frankin)

Izvor: Bizlife
Foto: Wikipedia – Sandstein