Milioni evra za sanaciju, a Beli dvor se raspada?

Sanacija urušenog krova s kog se sliva voda na umetničke slike i vrednu biblioteku, tavanica „pojedena“ od vlage iz koje vire grede, okrunjena fasada i zidovi, popucali stubovi, istrulela drvenarija, sljuštena boja, zarđale cevi… Sve je to nevesela slika Belog dvora, koji spada u kulturna dobra neprocenjive vrednosti.

Otkad je član Krunskog saveta, arhitekta Dragomir Acović, obelodanio ove tužne prizore, u javnosti se ponavlja isto pitanje – ko je za ovakvo stanje kriv. Porodica Karađorđević smatra da je kriva država, koja daje pare „na kašičicu“, i zbog čijih birokratskih procedura realizacija svakog projekta traje tri godine. Zato pozivaju Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da reaguje.

U Vladi, pak, ističu da su svake godine davali milione iz budžeta, da je nešto od toga dinastija trebalo da uloži u investiciono održavanje, i da država priprema projekat adaptacije glavne zgrade dvora, ali da treba prikupiti pare. Zasad još niko nema predstavu koliko bi to moglo da košta.

– Uprava za zajedničke poslove republičkih organa predala je 2004. godine Beli dvor u odličnom stanju porodici Karađorđević na staranje – kaže direktor ove Uprave Zoran Trninić. – O tome postoji zapisnik. Od tada Uprava nema nadležnost nad Dvorom, već porodica Karađorđević.

Od 2001. do 2004. godine, prema podacima kraljevske porodice, iz privatnih izvora u Dvor je uloženo 3,694 miliona evra. Od juna 2004. do danas iz budžeta je izdvojeno 7,712 miliona evra. Prema podacima Ministarstva kulture, godišnje se ulaže oko 40 miliona dinara za „preventivnu zaštitu dvorskog kompleksa“ i njegovu dostupnost javnosti. Sve ukupno, za 13 godina uloženo je oko 11,5 miliona evra.

TRAŽILI POVRAĆAJ
Porodica Karađorđević podnela je pre mesec dana zahtev za povraćaj celokupne pokretne i nepokretne imovine u Srbiji. Među njima je i zdanje Belog dvora, koje po postojećem zakonu, kao dobro od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja, ne može biti vraćeno u naturi, već samo isplaćeno.

– Ovaj ogroman kompleks je zapušten. Kriza je uzela svoj danak, i teško je očekivati da, kad nema para za socijalu, bude za adaptaciju dvora. Ali država ne sme da dozvoli da takvo neprocenjivo bogatstvo propadne – kaže Gordana Gordić, istoričar umetnosti.

Da se to ne bi desilo, prema njenom mišljenju, prestolonaslednik Aleksandar mora hitno da alarmira Ministarstvo kulture, Gradski i Republički zavod za zaštitu spomenika.

U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika objašnjavaju da već godinama rade na sanaciji i konzervaciji dvorskog kompleksa pomalo, koliko im budžet i mere tehničke zaštite koje dobijaju od Ministarstva kulture dozvoljavaju. Takođe negiraju da procedure za realizacije projekata traju po tri godine.

– Država nije digla ruke od Belog dvora. Do sada smo radili sanaciju bazena, popločavanje sa regulacijom kišne kanalizacije, sanaciju krova i fasade na dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, snimili smo postojeće stanje… Lane je urađena i specifikacija za izradu glavnog projekta za sanaciju same dvorske zgrade – kaže Ivana Ranković, zamenik direktora Republičkog zavoda.

Ranković objašnjava da dvorski kompleks nije pojedinačno kategorisan kao dobro od izuzetnog značaja, već u okviru prostorne kulturno-istorijske celine Topčider. Kao takav, on jeste pod ingerencijom ovog zavoda, ali svi „nalozi“ idu iz Ministarstva kulture.

– U Ministarstvu nam je rečeno da će sanacija Dvora biti tretirana iz posebnog fonda. Za ovu godinu smo dobili sredstva za prvu fazu konzervatorsko-restauratorskih radova na ikonostasu u kapeli i početak radova na zidnom slikarstvu – kaže Ranković.

Izvor: Večernje Novosti