Krpelji: Šta treba znati o malim “zlotvorima” iz trave

Svaki kontakt s krpeljom ne dovodi uvek do prenosa zaraznih bolesti. U stvari, veći broj krpelja uopšte se ne "ugnezdi" u kožu već spadne sa tela, neki satima lutaju po koži dok ne naiđu na pogodno mesto gde se zakače (obično su to pregibi, vlasište i drugi topliji/vlažniji delovi tela).

Na mestu ugriza krpelja može da se pojavi manje crvenilo i otok koji traje nekoliko dana uz blaže izražen svrab. Ova promena nije posledica infekcije, već iritativnog delovanja stranih materija koje se ugrizom krpelja unesu u kožu. Tek manji broj ugriza krpelja ima za rezultat prenos nekih mikroorganizama (ako je krpelj bio zaražen), što na kraju može da dovede i do zaraze i pojave simptoma bolesti, najčešće tek 1-2 nedelje posle ugriza krpelja. Zato nije potrebno posle svakog kontakta s krpeljom zatražiti lekarsku pomoć - dovoljno je samo ukloniti krpelja s kože.

Međutim, ukoliko se posle nekoliko dana od ugriza krpelja pojave simptomi bolesti – kao što je povišena temperatura, groznica, bolovi u mišićima i zglobovima, opšta slabost (slično gripu), ili glavobolja, mučnina, povraćanje i pojava kožnih promena (različitih oblika osipa), potrebno je posavetovati se sa lekarom kako bi se utvrdilo o kojoj se bolesti radi.

Većina bolesti koje prenose krpelji su blažeg oblika i lečenje se može sprovesti kod kuće, dok samo manji broj slučajeva zahteva obradu i lečenje u bolnici, bilo zbog potrebe primene složenije (intravenske) terapije ili zbog mogućeg nastanka komplikacija i ozbiljnijih posledica.

Treba naglasiti kako se većina bolesti koje nastaju posle ugriza krpelja može sprečiti samim izbegavanjem kontakta s krpeljima ili pravovremenim i ispravnim uklanjanjem krpelja sa tela, dok se samo jedna bolest (meningoencefalitis) može sprečiti i vakcinacijom.

Izvor: plivazdravlje

Foto: Yayimages