OTKRIVENO: Stvari koje niste znali o Ani Frank i njenom dnevniku!

Ana Frank je dobila dnevnik za svoj 13. rođendan, 1942. godine

Godine 1947, naivne misli ove tinejdžerke su bili objavljeni. Međutim, nisu to bile baš naivne misli: bile su to misli Ane Frank, 13-ogodišnjakinje koja je bila u izuzetnoj i nezavidnoj poziciji iz koje je objašnjavala svetu kako je živeti krijući svoje postojanje radi spasavanja sopstvenog života pod Naci režimom. Od trenutka objave, Dnevnik je prodat u 30 miliona kopija i preveden na 67 jezika. Ovo je 10 stvari koje bi trebalo da znate o Dnevniku:

1.‘’Dnevnik’’ joj je poklonjen kao sveska za autograme koje je prikupljala

Ana, koja je oduvek želela da bude pisac, ju je pretvorila u dnevnik. Pošto ju je potpuno ispunila, prebacila se na druge dve sveske i na dodatnih 360 listova hartije koju je uspela da pronađe.

2.Ana je većinu dnevnika ispisala u epistularnoj formi (formi pisma), devojčici po imenu ‘Kiti’

Ko je Kiti? Kritičari imaju podeljeno mišljenje. Neki veruju da je Kiti njena predratna drugarica, Käthe "Kitty" Egyedi. Drugi se ne slažu i smatraju da je ime uzela iz svojih omiljenih knjiga, Joop ter Heul, gde je glavna junakinja Kiti. Egyedi, koja je preživela koncentracioni logor je rekla da smatra da pisma nisu namenjena njoj.

Doduše, nisu sva ‘pisma’ adresirana na Kiti. Neka su bila adresirana na Konija, Marijan, Ejmi i Pop.

3.Ana i njeni roditelji su pronađeni u skrivanju jer ih je prijavila, do dan danas, nepoznata, anonimna osoba koja je znala gde se skrivaju

Nemački oficiri su ih uhapsili 4. avgusta, 1944. godine. Oficir koji je vršio hapšenja, Karl Silberbauer je kasnije kazao kako se jasno seća hapšenja Frankovi. Čak je i Otou Franku rekao ‘Kako imate divnu ćerku’. Kada se kasnije, 1963. godine otkrio Silberbauerov položaj, suspendovan je sa svog položaja u bečkoj policiji. Navodi se da je za zapisnik rekao ‘Zašto me hapsite posle toliko godina? Samo sam radio ono što mi je bilo naređeno. Kako sad da isplatim ovaj novi nameštaj što sam kupio kad ste me suspendovali?’.Kada je završena istraga, dozvolili su mu da se vrati na posao.

Silberbauer je kasnije priznao da je kupio kopiju ‘Dnevnika’ da vidi da li je Ana o njemu nešto pisala. Nije.

4.Ana je umrla u Bergen-Belsen koncentracionom logoru, ne u gasnim komorama

Majka joj je umrla od gladi, sestra od tifusa, za oca se nije znalo gde je ali su pretpostavljali da je mrtav. Tri dana po smrti sestre i Ana je zapatila tifus marta 1945. godine. Ovaj kamp su nekoliko nedelja posle oslobodile britanske trupe.

5. Od osmoro ljudi koji su se krili – Ana, njena sestra, njeni roditelji, porodica Van Pels i čovek poi menu Fric Pefer – samo je jedno preživelo

Oto Frank, Anin otac, preživeo je Aušvic i bio je oslobođen od strane vojnika Sovjeta, januara 1945. godine. Do leta je saznao da su mu i ćerke i žena mrtve. Na temu Aninog dnevnika, Oto je rekao:

6.Anino pisanje je do Otoa stiglo zahvaljujući jednom od holandskih građana koji je pomogao Frankovima da se sakriju

Oto je sve prikupljeno dao u štampu znajući da je Anin cilj bio da svet vidi šta se dešavalo. Prvo izdanje knjige se zvalo Het Achterhuis, “Kuća iza”.

7.‘Dnevnik’ često nailazi na mnoge kontraverzije, ali ne iz razloga zbog kojih mislite…

U ‘Dnevniku’ Ana piše i o znatiželji prema svojoj anatomiji – potpuno normalna stvar za devojčicu tinejdžera. Zapravo, ceo paragraf je više zanimljiv nego pornografski (kako su ga neki okarakterisali):

"Tamo ima nekih savijutaka kože koji se preklapaju, jedva da rupicu možete i da pronađete. A ta rupica ispod je toliko mala da ne mogu ni da zamislim kako bi muškarac tu ‘ušao’, a kamo li kako cela beba može da izađe!"

8.Knjigu su pokušali da zabrane u nekim školama iz vrlo glupih razloga

Godine 1983. škola u Alabami se zalagala da se knjiga više ne radi jer je ‘baš rastuživala đake’.

9.Neki ljudi – i to pretžno oni koji poriču Holokaust – veruju da je Dnevnik falsifikat

Kako bi se glasine tog tipa ugasila, dokumenti su analizirani na rukopis, lepak, metode pravljenja poveza, tipove mastila i papira. Nije pronađeno apsolutno ništa što bi ukazalo da je dnevnik lažan.

Za kraj, predstavljamo vam jedini snimak Ane Frank koji postoji koji je snimljen dok je gledala komšiju kako se ženi, 22. jula 1941. godine.