100 godina srpske umetnosti
Velika, reprezentativna izložba “Sto godina srpske umetnosti” Narodnog muzeja u Beogradu svečano je otvorena 7. septembra u Galeriji SANU u Beogradu. Obuhvaćen je period od 1850. do 1950. godine, a više od 50 srpskih umetnika sa izabranih 130 remek-dela predstavljaju presek raznovrsnosti i živopisnosti i izraženu dinamiku stilski najraznovrsnijeg perioda u razvoju slikarstva u Srbiji. Izložba će biti otvorena do 18. oktobra.
Posle duže pauze (šest godina) zbog renoviranja Narodnog muzeja u Beogradu imamo priliku da vidimo dela velikana srpske umetnosti: Katarine Ivanović, Konstantina Danila, Đure Jakšića, Đorđa Krstića, Steve Todorovića, Uroša Predića, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Ivana Radovića, Jovana Bijelića, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Mihaila S. Petrova, Milana Konjovića, Petra Lubarde, Ljubice Sokić, Mila Milunovića...
Izložba je od 27. marta do 14. juna ove godine gostovala u Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije u Bukureštu, gde je bila veoma zapažena i posećena, a postoje i planovi i već se vode i razgovore za neka nova gostaovanja (Španija, Poljska...)
Autori izložbe i postavke su kustosi Narodnog muzeja Ljubica Miljković, Gordana Stanišić i Petar Petrović. Izložbu prati odlično urađen katalog, na 220 stranica, sa uvodnim tekstovima autora izložbe i kvalitetnim reprodukcijama u boji, prodavaće se po ceni od 1.000 dinara, što je tek nešto više od cene štampanja.
Vodeći se hronologijom nastanka stilova izložba prati srpsko slikarstvo od uticaja bečke, a potom i minhenske Akademije, nazarenskih i bidermajer načela, potom romantizma, klasicizma i realizma s kraja XIX i samog početka XX veka, pa preko impresionizma, ekspresionizma i kubizma. Zatim slede secesija i simbolizam, međuratna avangarda i socijalna umetnost, pa sve do posleratnog intimizma i radikalnih modernističkih stremljenja iz ranih 1950-ih.
Izložba je podeljena u tri segmenta, koji će se u „galerijskom“ i „fundus“ prostoru smenjivati na dve nedelje, dajući na značaju svakoj fazi dovoljno je ističući ali i dajući samoj izložbi dinamiku sa naglašenom idejom o vremenu koje je karakteristično za predstavljenu epohu.
Na samoj svečanosti Tatjana Cvjetićanin, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, predstavila je izložbu, autore, dela, ali i ideju potrebe za ovom izložbom koja je pošla od činjenice da mlađe generacije nisu nikad ni bile u prilici da vide ova dela.
Akademik Dinko Davidov, direktor Galerije SANU, je govorio o tome kako izložba predstavlja rasprostranjeno i bogato razdoblje srpskog slikarstva priznatog u Parizu po svojim intelektualnim ali i piktoralnim dostignućima.
Ministar kulture Nebojša Bradić je citirao Rastka Petrovića „Sve dok ne naučimo evropski govoriti, nećemo biti u stanju da spoznamo vrednosti koje imamo i koje treba da ponudimo Evropi“, a upravo ova postavka svedoči o tome koliko su srpski umetnici brzo učili da govore evropski. Ministar je izrazio uverenje da će ova dinamična izložba privući hiljade ljudi kako iz Srbije, tako i iz sveta, a to će biti još jedna potvrda da je i Srbija deo Evrope i da se dijalog započet tada kroz srpsko slikarstvo ne samo nastavlja danas već i da ima lepu budućnost.
Na samom otvaranju uz autore izložbe i veliki broj uglednih gostiju, videli smo i poznate istoričare umetnosti, likovne kritičare, galeriste i kustose, umetnike, ali i pripadnike mlađe generacije, kojima je na neki način, u stvari, ova izložba prvenstveno i namenjena pa se iskreno nadamo da će ovih šest nedelja doći u velikom broju da se po prvi put sretnu sa vekom srpske umetnosti.
Nažalost, iako se najiskrenije nadamo dobrom, nismo baš sigurni kad će imati sledeću priliku da vide ova (pa i druga) značajna dela iz stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu.
Ali, ako imalo budemo optimisti, bar delom onoliko koliko stvarno želimo da ovaj Muzej od velikog značaja za nacionalnu kulturu zaživi obnovljen u punom sjaju, to će se i dogoditi. Do tada ne propustite da vidite i uživate u "100 godina srpske umetnosti".
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić