Postoji lek protiv ebole, ali nije za sirotinju

Zaraženi doktor je eksperimentalni lek dobio i pošto je vraćen kući u Ameriku, i kako kažu, dobro reaguje. Pitanje je, zašto takav lek nije ranije "pušten", to jest poslat i ostalim obolelima u Africi. Stvar je jednostavna, nema ga mnogo jer farmaceutskim kućama nije isplativo da ulažu u vakcinu i masovnu proizvodnju, pošto od ebole ionako boluju siromašni Afrikanci.

Doktor Kent Brentli se 22. jula probudio sa groznicom. Plašeći se najgoreg, odmah se izolovao. Simptomi su se kod Nensi Vrajtbol pojavili tri dana kasnije. Brzi test krvi na terenu potvrdio je infekciju kod oboje pošto su počeli da ispoljavaju simptome poput groznice, povraćanja i dijareje.

Veruje se da su ovi misionari zaraženi ebolom od strane drugog medicinskog radnika u njihovoj bolnici u Liberiji, iako zvanični rezultati istrage tek treba da budu objavljeni. Predstavnik američkog Nacionalnog instituta za zdravlje kontaktirao je njihovu organizaciju u Liberiji i ponudio eksperimentalni tretman poznat kao "ZMapp" za dva pacijenta, sudeći po izvoru.

Pitanje je zašto se čekalo da se američki lekari zaraze pa da se eksperimentalni lek isproba na ljudima. Ugledni britanski medicinski stručnjak rofesor Džon Ešton, predsednik britanskog Fakulteta za javno zdravlje, ističe da se lek protiv ebole ne pronalazi, jer ova bolest pogađa "manjine koje nemaju moć".

Ešton je podsetio da se angažman na otkrivanju terapija za sidu povećao tek kada je ta bolest počela da pogađa zapadne zemlje. Ešton ističe da svet mora da se pozabavi "skandaloznom nesklonošću" farmaceutske industrije da investira u razvijanje lekova i vakcina za bolesti koje, po njenoj proceni, pogađaju suviše malo ljudi pa ne opravdavaju ulaganja.

Ovaj lek razvila je biotehnološka kompanija Mapp Biopharmaceutical Inc, a pacijentima je rečeno da lek nikada ranije nije bio isproban na ljudima, ali da je pokazao obećavajuće rezultate na majmunima. Sudeći po dokumentima kompanije, četiri majmuna inficirana ebolom preživela su posle primanja terapije u prva 24 časa posle zaraze. Dva od četiri dodatna majmuna kod kojih je terapija započeta 48 sati posle infekcije takođe su preživela. Jedan majmun koji nije primao lek umro je pet dana posle izloženosti eboli.

Brentli i Vrajtbol bili su svesni rizika uzimanja novog, malo poznatog tretmana, ali su pristali. Majmuni su lek primili unutar 48 časova od infekcije – Brentli je lek primio tek posle 9 dana.

Lek je dobijen tako što su miševi bili izloženi fragmentima virusa ebole, a potom su antitela koja su razvili miševi uzeta kako bi se stvorio lek koji funkcioniše tako što sprečava da virus uđe i zarazi nove ćelije. Epruvete ovog leka stigle su u bolnicu u Liberiji gde su misionari bili smešteni, a doktorima je rečeno da dozvole da se one ugreju prirodnim putem bez dodatnog zagrevanja. Očekivalo se da će biti potrebno da prođe 10 časova pre nego što "ZMapp" bude dostupan pacijentima.

Brentli je tražio da Vrajtbolova prva dobije lek zato što je on bio mlađi i očekivao je da će imati bolje šanse za borbu, i ona se složila. Međutim, dok se prva epruveta otkravljivala, njegovo stanje se pogoršalo. Stanje mu se toliko pogoršalo da je rekao doktorima da umire. Znajući da je njegova doza i dalje smrznuta, pitao je doktore da li može da dobije prvu dozu. Ona mu je doneta, a svega sat vremena posle primanja leka njegovo stanje se drastično poboljšalo.

Jedan od njegovih doktora opisao je celu situaciju kao "čudo". Brentli je već sledećeg jutra bio u stanju da se sam istušira pre nego što je posebnim medicinskim avionom evakuisan u SAD. Vrajtbolova je takođe primila lek. Njena reakcija nije bila toliko čudesna, ali posle primanja druge doze stanje joj se značajno popravilo. Bilo joj je dovoljno dobro da može da bude evakuisana.

"ZMapp" nije odobren za upotrebu na ljudima, i još nije ušao ni u fazu kliničkih testiranja, što je standard za dokazivanje bezbednosti i efikasnosti nekog leka. Proces kojim je ovaj lek omogućen za ova dva pacijenta je izuzetno neobičan i najverovatnije je učinjen dostupnim putem "upotrebe iz saosećanja" od strane Komisije za hranu i lekove SAD.

Ova upotreba dozvoljava pristup eksperimentalnim lekovima van kliničkih testiranja. Dobijanje odobrenja za ovakvu upotrebu izuzetno je komplikovano i u pitanju je dugotrajan proces, ali u ovom slučaju, zaraženi su dobili pristup tretmanu za svega desetak dana posle zaraze virusom ebole.

Izvor: vesti-online.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.