Đorđe Nijemčević, srpski IT genije: I u Srbiji može da se uspe ako ste talentovani, vredni i uporni
Da nije bilo reklame na TV-u koju je video kada je imao 4 godine, Đorđe Nijemčević se možda nikada ne bi okrenuo skajdajvingu.
“U pitanju je bila reklama za paštetu,” priseća se zgodni Srbin, “a skajdajveri su je mazali na kriške hleba dok su bili u vazduhu. Baš me je zanimalo da li bih i ja mogao da uradim tako nešto.” Nijemčević uz osmeh dodaje da je zapravo skajdajving jedan od retkih momenata kada može da se usresredi samo na jednu stvar.
Ovakva izjava zvuči gotovo neiskreno ako se uzme u obzir koliko mu je usresređenosti bilo potrebno za OCR source kod, koji je za aplikaciju Windows Phone Translator (a i za druge Mikrosoftove proizvode) napravio sa svojim timom u Microsoft Development Centru u Beogradu.
Mladi Srbi su bili ubeđeni da mogu da naprave bolji program od onog koji bi Mikrosoft mogao da kupi. Pored toga, kao novi na tržištu, morali su da se dokažu. “Zaista mislimo da je ovo naša priča,” objašnjava Đorđe. “Gotovo svi iz tima daju svoj maksimum, i ubeđeni su da tako mora i da ostane da bismo napredovali.”
Ovaj beogradski tim je i te kako napredovao. Od malene kancelarije u centru grada gde su razvili source kod, Đorđev Augmented Reality (AR) tim zajedno sa timom iz Bing-a i SQL Server and Office-a, se prebacio na Novi Beograd, u jednu od najnovijih zgrada. “Sve se svodi na timski rad”, insistira Đorđe i dodaje da se ni ne oseća kao vođa tima.
“Volim kada pozitivno utičem na ljude oko sebe, ali volim da ostanem usresređen isključivo na inženjerski posao. Što se mene tiče, lepše je biti seoski šaman nego poglavica sela.”
“Ako bih morao da izvodjim trenutke u kojima sam zaista bio ponosan na sebe, pre bih rekao da su to bili momenti kada je tim bio u nevolji i kada sam im pomogao da nađu rešenje nego kada sam došao na neku ideju za koju se kasnije ispostavilo da je jako bitan deo proizvoda.”
Njegov tim je naširoko poznat po rigoroznom pristupu testiranju infrastrukture i merenjima. Ovo je jedna od mudrosti koju Đorđe prenosi deci kojima je mentor u Naučnom centru u Petnici, organizaciji koja se nalazi na oko 100 kilometara od Beograda i koja organizuje seminare i radionice za nadarene srednjoškolce i studente sa fakulteta nauka. “Ako nešto ne možete da izmerite, nemojte ni da ga gradite”, uči ih. “Uvek morate da imate meru onoga koliko ste dobri.”
Đorđe uživa što đacima može da obezbedi malo znanja iz stvarnog sveta, a koje inače ne bi dobili u školi. Takođe, voli da novim generacijama pokaže da talentovani mogu da ostanu u Srbiji i da imaju interesantan posao.
Iako rođen u Beogradu, Đorđe je gotovo celo detinjstvo proveo na selu u centralnom delu Srbije, gde su njegovi baka i deka imali plac. Dosta je vremena provodio i u Kragujevcu sa roditeljima (koji su oboje ETF-ovci), a za koji smatra da mu je rodni grad. Zapravo, prototip za jedan od ključnih softverskih komponenti OCR-a je napravio dok je putovao autobusom kući. “Imate dosta vremena da razmišljate kada se vozite busom”, kaže... “da upijete nove stvari”.
Dok je studirao, deo vremena je proveo u Meksiku, a deo u Španiji. Međutim, pošto je radio oko osam meseci u Nemačkoj, odmah pošto je diplomirao, vratio se svojim korenima i odlučio da napravi pozitivan doprinos srpskom ekonomskom razvoju, i pridružio se beogradskom Microsoft development centru 2007. Godine.
Zašto Mikrosoft a ne neka manja kompanija? Zato što, kaže Đorđe, “da date sve od sebe i naučite što je brže moguće, morate da budete okruženi talentovanim ljudima, a Mikrosoft daje tu priliku talentovanim ljudima u Srbiji.” Štaviše, kaže “bez obzira na to na kom projektu radite, imate priliku da radite sa vrhunskim ljudima iz industrije.”
Trenutno, Đorđe radi na novom projektu koji vodi Mikrosoftov partner David Nistér. “Čitao sam njegove naučne studije na faksu, a sada radim s njim. Genijalno je!”