Igor Lazić Niggor: Ljudi uglavnom gledaju kako da svoje smeće gurnu pod tuđi tepih

Kada je reč o ekološkim problemima kod nas, Niggor smatra da su ljudi najveći zagađivači zbog njihove kulture ponašanja, jer od toga sve polazi i odražava se na zagađenje vode, vazduha i zemlje.

– Prvenstveno sve dolazi iz kuće, odnosno kako su te u kući vaspitavali, tako ćeš se i ponašati, škola nema tu mnogo uticaja. Nažalost, u većini slučajeva, ljudi gledaju kako da svoje smeće gurnu pod tuđi tepih – kaže Niggor.

Kako kaže, neka edukacija se verovatno sprovodi, ali nedovoljno da bi se svest promenila. Stiče se utisak da ljudi nisu zainteresiovani za “eko frendli” način života, a na to u velikoj meri utiče i nedovolja opremljenost države. Kako smatra Niggor, kao i u svemu, zaostajemo za svetom. Jedni prema drugima nismo “frendli”, a kamoli prema prirodnom okruženju.

– Sve što je otpad može da se iskoristi za reciklažu i ponovo pretvoriti u nešto što će koristiti ljudima i prirodi. U svijetu je to već odavno praksa, ne kažem da i kod nas toga nema, ali u svakom slučaju je nedovoljno, za to su potrebna velika ulaganja, a novca nema – ističe Niggor.

Što se tiče akcija kojima mi kao pojedinci možemo da pomognemo prirodi, jedini način je da se prema njoj ophodimo kao i prema sebi samima. Kako kaže, ako ne poštuješ prirodu od koje sve dobijaš, ne poštuješ ni sebe. Zato sledeći put kad žvaćeš žvaku i hoceš da je ispljuneš na ulicu, to ni slučajno, nego u papirić pa u kantu za smeće. Nije teško biti fin, a i najmanje akcije imaju velike koristi u širem smislu.

– Kao primer loše ekološke situacije istakao bih sve one gradove koji u svojoj okolini imaju industriju koja direktno utiče na zagadjenje prirode, kao što su Pančevo, Bor i njima slični. Tu bi nešto trebalo da se promeni. A što se tiče pozitivnih primera, primjetio sam da u pograničnim djelovima Srbije i Vojvodine, na primer u Subotici i Somboru da ljudi vode računa o svojoj okolini, a to je verovatno uticaj zemalja u okruženju – tvrdi Niggor.

Naveo je i konkretne primere načina na koje može svako od nas da pomogne, a to su da koristimo štedljive sijalice, kao što on koristi u svojoj kući, da se nekad prošetamo, vozimo bicikl, a ne non-stop da se vozimo kolima. Kako kaže, to je malo za pojedinca, ali kada se to sabere, onda je ušteda velika.

Zak kraj dodaje da je sve što je daleko od ljudskog uticaja je oaza mira, kako u Srbiji tako i svuda u svetu. Nažalost, taj krug se sužava i pitanje je vremena kada ćemo se jednog dana, ne dozovemo li se u pamet, udaviti u onome što smo sebi zakuvali.