Evropska unija podbacila na testu kredibilnosti oko klimatskih i energetskih ambicija

Ovim su lideri EU propustili priliku da izgrade bolju budućnost za građane Evrope, ignorišući značajne potencijalne dobrobiti koje bi postigli ambicioznijim ciljevima. S usporavanjem tempa klimatskih aktivnosti EU, ciljevi Saveta su daleko ispod onoga što svet očekuje od Evropske unije.

„Evropski čelnici žrtvuju našu budućnost na oltaru politike. Rezultat današnje odluke izgleda da je prilagođen interesima zastarele ekonomije na račun dobrobiti građana i industrija budućnosti. Veliki zagađivači biće zadovoljni jer su dobili jasan signal da će moći izbeći višu cenu zagađivanja bar još jednu deceniju“, rekao je Džejson Anderson, direktor programa za klimatske promene i energetsku politiku Evropske unije pri WWF-u.

Ciljevi na području obnovljivih izvora energije i energetske učinkovitost su blizu ili čak ispod trenutnih trendova, dok će tržište ugljen-dioksidom ostati nebitno barem još deset godina. Ranija nastojanja Evrope da se bori protiv klimatskih promena i promoviše čistu energiju tako su razvodnjena od strane Saveta.

„U narednim mesecima presudno će biti da se izbegnu najgore posledice ove odluke. EU će morati da revidira svoje ciljeve, kao što to traži od drugih zemalja u UN-u. One države članice koji vide prednosti u smanjenju klimatskih promena pokušaće da popune prazninu s unutrašnjim odlukama i politikama, ali će ti napori biti rasparčani, te će biti potreban odgovor na nivou EU“, dodaje Anderson.

„Dogovoreni ciljevi su potpuno neprihvatljivi. Suočeni smo sa realnošću da će ova godina verovatno biti najtoplija godina u istoriji, poplave i drugi ekstremni vremenski uslovi već pogađaju Evropu, dok zemlje u razvoju doživljavaju još pogubnije posledice. Evropske zemlje treba da postave ciljeve koji će omogućiti brzu i pravičnu tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost“, izjavila je Samanta Smit, direktorka globalne klimatske i energetske inicijative u WWF-u.

Naredni koraci koje Evropska unija mora da preduzme:

Potrebno je nekoliko elemenata kako bi se sprečilo da odluka Saveta ne blokira napredak EU na području klimatskih promena i energije:
• U UN-ovim klimatskim pregovorima EU podržava procenu mogućeg jaza između planiranog smanjenja i onog koji bi bilo potrebno kako bi ostali 2 stepena ispod globalnog zagrevanja. Taj argument će se koristiti kako bi zemlje preuzele veće obaveze – s EU kao glavnim kandidatom za obavljanje takve revizije ciljeva u svetlu loše odluke Saveta.

• EU mora pojačati paket mera za energetsku efikasnost, ne fokusirajući se prvenstveno na trgovanje emisijskim kuponima CO2 (ETS). Potrebno je revidirati EU Direktivu o energetskoj efikasnosti i usvojiti promene tržišta i infrastrukture koje će omogućiti više obnovljivih izvora energije. Uvođenje Standarda za performanse emisija (Emissions Performance Standard – EPS) sprečilo bi najgore zagađivače kod izbegavanja konkretnog smanjenja emisija štetnih gasova.

• Evropska komisija je već podnela predlog za uvođenje „Rezerve za stabilnost tržišta“ (Market Stability Reserve - MSR) u sklopu ETS, koji bi trebalo da bude izmenjen i dopunjen od strane Evropskog parlamenta kako bi delovao brže kod ukidanja viška „otrovnih tona“ koje onemogućuju pravilno funkcionisanje tržišta ugljen-dioksida.

• Sa ukidanjem nacionalnih obavezujućih ciljeva za udeo obnovljivih izvora energije i neuspehom kod pokušaja obavezujućih ciljeva na području energetske efikasnosti, Savet je ugrozio sprovođenje tih ciljeva i pridodao neizvesnosti na tržištu. Komisija će morati da predstavi vrlo dobro osmišljenu politiku 'upravljanja' kako bi se ovaj problem neobavezujućih ciljeva rešio. EU politika za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost mora da podstakne involviranost država članica i pronađe način na koji će one biti odgovorne za napredak u ovoj oblasti.